Radnici bez overene zdravstvene knjižice, gazde profitiraju

U Srbiji će morati da se preispitaju određena prava zdravstvenih osiguranika, a potrebno je da se najskuplje intervencije koncentrišu u pojedinim medicinskim centrima kako se ne bi dozvolilo njihovo dupliranje, najavio je prof. dr Aleksandar Vuksanović, direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
 
On je prilikom posete Univerzitetskoj klinici u Ženevi za „Politiku” istakao da zbog finansijske krize sve zemlje moraju da pronađu rešenje u uštedama i da se potrošnja u zdravstvenom sistemu Srbije mora racionalizovati.
 
– U prebogatoj Švajcarskoj bolnice se usko specijalizuju za određene oblasti, ne dozvoljava se dupliranje kapaciteta. Ako recimo Ženeva ima kardiohirurgiju, nema je Lozana. Poređenja radi, budžet za zdravstvo švajcarskog kantona Ženeva sličan je kao našeg RFZO-a, s tim da oni taj novac raspodeljuju za lečenje 600.000 ljudi, a kod nas je neophodno zbrinuti 7,5 miliona građana. Oko 1,6 milijardi švajcarskih franaka kanton Ženeve izdvaja za lečenje njihovih osiguranika – istakao je dr Vuksanović.
 
Prava osiguranika će biti preispitana i u dogovoru sa udruženjima bolesnika, kaže on, tako da će se štedeti svuda gde je to moguće.
 
– Promovisanje dodatnog zdravstvenog osiguranja je sledeći važan korak. Recimo, u Hrvatskoj svako ko ne uplaćuje dodatno osiguranje plaća 20 odsto od dijagnostičkih i terapijskih procedura u zdravstvenim ustanovama. Problemi sa punjenjem našeg budžeta nisu karakteristični samo za Srbiju. I mnoge bogatije zemlje se suočavaju sa tim problemom. Recimo, zdravstveni sistem Engleske iskazuje veliku želju za uštedama, postoji čak i plan da se otpusti oko 50.000 ljudi iz zdravstvenog sistema, da se suze prava osiguranika… – kazao je Vuksanović.
 
Na pitanje da li ova ustanova redovno isplaćuje svoje obaveze, dr Vuksanović je naglasio da oni ne kasne u plaćanju zdravstvenim ustanovama, ali da ima problema sa apotekama, napomenuvši da je prošle godine, kada je imenovan za direktora Fonda, zatekao dug od 14,5 milijardi dinara prema apotekama.
 
– Taj dug se duplirao iz godine u godinu, pa sad imamo malo sredstava za finansijsku projekciju za izdavanje lekova na recept. Uspeh je što dug prema apotekama nije opet dupliran, ali ćemo morati da nađemo neko održivo rešenje. Pozitivno je to što je farmakoindustrija smanjila potraživanja prema nama za 10 odsto i što smo centralizovali nabavku najskupljih lekova – naveo je Vuksanović.
 
Budžet RFZO-a je znatno manji od očekivanog, a dr Vuksanović kaže da je činjenica da ima firmi koje ne uplaćuju doprinose za zdravstveno osiguranje i da to ima za posledicu manje novca u kasi, kao i da je činjenica da radnici u tim firmama ne mogu da overe zdravstvenu knjižicu, a da vlasnici firmi ostvaruju neku vrstu ekstra profita.
 
– S druge strane, vodi se računa da sve zdravstvene ustanove budu u ravnopravnom položaju. To znači da jedan pacijent u Vranju ne može da košta više nego jedan bolesnik u Zrenjaninu. Na rukovodstvu zdravstvenih ustanova je da novac koji im se dodeli iskoriste štedljivo – dodao je dr Vuksanović.