Svaki peti hipertenzičar pije propisanu terapiju
Tek svaki peti pacijent sa povišenim krvnim pritiskom pije dozu leka koju je lekar odredio, onu propisanu. A stručnjaci upozoravaju da 70 odsto ljudi koji imaju hipertenziju dožive infarkt srca ili mozga.
U očekivanju da što pre izleče visok pritisak, prema rečima prof. dr Siniše Pavlovića, kardiologa i direktora Poliklinike KCS, mlađi pacijenti prekidaju da piju lekove ako im u kratkom vremenskom periodu ne bude bolje:
„Mnogi hoće brza i efikasna rešenja, i to odmah. Svako odstupanje od očekivanog razlog je da dignu ruke od lekova, uz objašnjenje: „Ionako nema svrhe da ih pijemo“. Zato doktori stalno moraju da koriguju terapiju. Tako, žene u prelaznom periodu često imaju epizodne skokova pritiska, koje redovna terapija ne može da eliminiše, što takođe dovodi do sumnje u kvalitet terapije.“
Lekari su, prema njegovim rečima, dovedeni u situaciju da se stalno pravdaju: ako terapija nije dovoljno efikasna, ako su im propisani lekovi koji nisu u celini na teret socijalnog osiguranja, ako se jave neželjeni efekti, a oni za svaki lek postoje…
„Cilj je dobra kontrola vrednosti arterijskog pritiska, jer se na taj način smanjuje mogućnost komplikacija. Ali, u našim uslovima, gde manje od 10 odsto pacijenata odlazi lekaru u primarnoj zdravstvenoj zaštiti radi preventive oboljevanja, govoriti pacijentima da treba da drže pod kontrolom pritisak da ne bi došlo do komplikacija ne daje željeni efekat“, – objašnjava dr Pavlović.
Lekari opominju da je uloga hipertenzije u nastanku arterosklerotičnih promena na krvnim sudovima (zakrečenja) tri do pet puta veći nego ostalih faktora rizika.
„Hipertenzičari su u ozbiljnom riziku od infarkta i moždanog udara. Krajnja komplikacija je srčana smrt, a nju odložiti i izbeći je dovoljan razlog da pacijenti ozbiljno shvate svoj deo zadataka u lečenju pritiska“, zaključuje Pavlović.
