U Rusiji ove godine stradalo 150 novinara?
Samo u prvih deset meseci ove godine širom Rusije je pretučeno, osakaćeno ili ozbiljnim pretnjama izloženo preko 150 novinara. Ovaj podatak izneo je Pavel Gusjev, urednik jednog od najtiražnijih ruskih dnevnika, Moskovsky Komsomolets.
Nije naveo odakle mu ta brojka, koja je mnogo veća od onih kojima barataju međunarodne i lokalna advokatska udruženja. Nije poznato ni koliki je tačan broj napada s nanošenjem fizičkih povreda. Dosad je, naime, bilo poznato da je u Rusiji ove godine ubijeno troje, a pretučeno petoro medijskih radnika.
Govoreći na sednici Društvene palace u Moskvi, Gusjev je kao član te ustanove upozorio da policija nevoljno štiti novinare i da su takve tendencije opasne. Mnogi slučajevi ne dožive sudski epilog, a oni najteži (ubistva, teška premlaćivanja) nisu ni istraženi do kraja. ‘U 21. veku opasno je biti izveštač ili fotoreporter’, poručio je Gusjev.
U najvećoj opasnosti su novinari koji istražuju korupciju i otkrivaju kriminal u krupnom biznisu, odnosno ratni reporteri i novinari koji se bave ljudskim pravima i zločinima u kavkaskim republikama.
Potrebu da se distancira od nasilja nad novinarima osetio je i sam državni vrh, inače redovno prozivan zbog lošeg stanja medijskih sloboda i sigurnosti novinara u Rusiji. Premijer Vladimir Putin nedavno je potpisao dodelu državnih nagrada za niz opozicionih i naspram vlasti kritički nastrojenih novinara. Među laureatima je bio i Mihail Beketov, koji je nakon zadnjeg u nizu atentata ostao s teškim invaliditetom izgubivši deo noge, četiri prsta na rukama, uz tešku povredu mozga, te je prvi put progovorio prošle zime, više od dve godine nakon napada.
Jedna Beketovljeva saradnica optužila je Putina za nesvakidašnji cinizam. Poznato je, naime, da je Beketov kao urednik Himkinskaje pravde imao velikih problema zbog pisanja o kriminalu pri izgradnji autoputa Moskva – Sant Petersburg kroz Himkinsku šumu te da je bio u oštrom sukobu s gradonačelnikom Himkija, Vladimirom Streljčenkom i njegovom administracijom, optužujući ih za kriminal oko izgradnje autoputa. Istraga o napadu na Beketova, međutim, tapka u mraku. Dogodila su se neka hapšenja, ali suđenja još nema. Izgradnja autoputa, nakon što ju je predsednik Medvedev privremeno zamrznuo, teče kao da nagrađeni novinar nije otkrio ništa.
Prema nekim procenama, u Rusiji je od raspada Sovjetskog Saveza do sad ubijeno oko 300, možda i više novinara. Ali tu brojku su neke kolege iz ruskih medija, koji se na zapadu smatraju najnezavisnijim, spremne da relativizuju. Na primer, Roman Šleinov, bivši urednik istrazivačkog odeljenja Novaje Gazete i pomoćnik urednika Jurija Šekočihina (umro 2003. godine, kolege sumnjaju na trovanje), upozorava da među brojnim istinskim profesionalcima na tom spisku ima i mnogo medijskih kriminalaca koji su zapravo bili informacijsko oružje lokalnih gangstersko-mafijaskih oligarhija u ruskim provincijama, i koji su tokom promena ginuli u obračunima zaraćenih „kriminalnih hobotnica”.
