Svetska banka: Cene hrane i dalje visoke
Svetske cene hrane i dalje su visoke i kolebljive, što najviše pogađa najsiromašnije zemlje i dodatno opterećuje globalnu ekonomiju, poruka je iz novog pregleda svetskih cena hrane, koji je objavila Svetska banka uoči samita G-20 u Kanu.
Iako je indeks cena hrane u tom izveštaju niži za pet odsto u odnosu na februar ove godine, pri čemu je i u septembru beleženo marginalno sniženje za jedan odsto, on je još uvek 19 odsto iznad vrednolsti iz oktobra 2010.
„Daleko od toga da je kriza hrane okončana“, ističe Robert Zelik, predsednik Svetske banke, apelujući na G-20 da ovaj problem stavi na prvo mesto agende predstojećeg skupa.
Na skupu šefova vlada G-20 bi, između ostalog, trebalo bi da se promoviše produktivnija i elastičnija poljoprivredna proizvodnja, kao i obezbeđivanje hrane za one kojima je potrebna kroz regionalne humanitarne krizne rezerve. Takođe se očekuje i sporazum da isporuke hrane za potrebe Svetskog programa za hranu (WFP) budu izuzete od izvoznih restrikcija.
U izveštaju stoji da su se između septembra prošle i septembra ove godine svetske cene žitarica povećale za 30 odsto – kukuruza za 43, pirinča za 26 i pšenice za 16 odsto. Globalne cene sojinog ulja su takođe više za 26 odsto nego pre godinu dana.
U poslednjem kvartalu u svetu je došlo do povećanja cena žitarica za tri odsto, ali je taj rast manje-više neutralisan pojeftinjenjem ulja i masti u istom procentu.
Svetska banka prognozira da će hirovitost cena hrane, koja je izraženija u zemljama niskih prihoda, opstati u srednjoročnom periodu zbog mnogih kako globalnih, tako i internih faktora. Među strukturalne faktore koji doprinose kolebljivosti cena hrane u svetu spadaju rast stanovništva i promene u načinu ishrane, sve veća međuzavosnost cena hrane i energije i povećanje proizvodnje biogoriva.
Olakšavajuću okolnost predstavljaju dobri signali u oblasti snabdevenosti i zaliha. Prema najnovijim prognozama, globalne zalihe pšenice će u sezoni 2011/12. biti na najvišem nivou za deset godina.
Osim toga očekuje se rast globalnog roda kukuruza za četiri odsto, zahvaljujući većoj proizvodnji te žitarice u Argentini, Brazilu, Kini, Rusiji i Ukrajini.
Iako bi globalna ekonomija, suočena s raznovrsnim problemima, mogla da dovede do ograničenja tražnje hrane pa time i do njenog pojeftinjenja, u zemljama u razvoju dejstvo bi bilo mešovito – bili bi pogođeni izvoznici hrane, kao i siromašni poljoprivredni proizvođači, dok bi profitirali uvoznici hrane i potrošači.
Ministri poljoprivrede G-20 su, inače, u septembru uveli Informacioni sistem poljoprivrednog tržišta (AMIS), s ciljem da se poveća transparentnost kratkoročnih globalnih izgleda na tržištu hrane, naročito stanja zaliha, kao i da se identifikuju abnormalnosti na tržištu hrane kako bi se na njih na vreme reagovalo.
