Evropa izbegava krah, ali ne i recesiju
Evropa će, zahvaljujući dogovoru o obuzdavanja dužničke krize koji je postignut na vanrednom sastanku Evropske unije 27. oktobra, možda izbeći finansijski krah, ali moguće je da neće moći izbeći recesiju, navela je u analizi američka agencija AP.
Čak i u slučaju da dogovor rezultira dugoročnim rešenjem krize, on ne uklanja druge pretnje po evropsku ekonomiju: veliko smanjenje potrošnje u prezaduženim državama, visoku nezaposlenost, niži nivo kreditiranja od strane banaka i pad izvoza.
Mnogi ekonomisti smatraju da se Evropa nalazi na pragu nove recesije, koja će naštetiti SAD-u, Kini i drugim zemaljama čije ekonomije zavise od Starog kontinenta.
Prema podacima iz najnovijeg kvartalnog izveštaja agencije AP o globalnoj ekonomiji, koji prati stanje u 30 zemalja, Italija, Španija, Britanija i Norveška su u tromesečju zaključno sa julom zabeležile rast na godišnjem nivou niži od jedan posto, dok je potreban rast od najmanje 2,5 posto samo da bi se zadržala postojeća stopa nezaposlenosti.
Među 30 zemalja obuhvaćenih istraživanjem agencije AP, Španija ima najvišu stopu nezaposlenosti od 21,2 posto u avgustu, a sledi Poljska sa stopom od 9,4 posto. Grčka i Italija imaju vrlo visok javni dug, koji je u Grčkoj iznosio 161 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom tromesečju, od čega je veći samo javni dug Japana od čitavih 244 posto. Italijanski dug iznosi 113 posto.
Finansijska tržišta strahuju da bi Grčka, a možda i veće evropske ekonomije poput Italije, mogle bankrotirati zbog tako visokih dugova.
Stručnjak s Instituta za međunarodnu ekonomiju „Peterson“, Jakob Fank Kirkegard, izneo je prognozu da će Evropa krajem ove ili početkom sledeće godine pasti u blažu recesiju, iako bi najjača ekonomija Starog kontinenta, Nemačka, mogla izbeći taj pad.
