Banke doušnici poreznika?

Posledice novog sistema uplate poreza i doprinosa u Srbiji pretrpeće, pre svega – zaposleni. Vlasnici preduzeća tokom meseca najpre skupljaju novac za uplatu poreza na dodatu vrednost. Ubuduće će morati odmah potom da prikupe sredstva za poreze i doprinose, a plate će ostati – na kraju.

„Poreska uprava već pet godina najavljuje centralni registar poreskih obveznika, a da on postoji kontrola uplate doprinosa i poreza ne bi bila nikakav problem,“ kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca. „Neke države su ga uvele za šest meseci, a sumnjamo da će on u Srbiji zaživeti i 2013. godine. Prebacivanje obaveze kontrole na banke je besmisleno. To znači da bi one morale da angažuju i obuče ljude, a to košta. I ko će da plati trošak – država ili privreda? Zašto bi kompanije to plaćale? Najracionalnije bi bilo da se ingerencije nad kontrolom uplate doprinosa vrate zdravstvenom i penzionom fondu, a poreznici da kontrolišu porez.“

Kako kažu poslodavci, PIO fond sa više od 3.000 zaposlenih, kao i zdravstveni fond, za to ima kapaciteta. Poreska uprava, s druge strane, više puta je napominjala da nešto više od 600 njihovih inspektora nije u mogućnosti da prekontroliše više od 300.000 poreskih obveznika, 220.000 preduzetnika i 100.000 pravnih lica. Rezultata je, između ostalog, i 233 milijarde duga poslodavaca prema PIO fondu, od čega je 75 milijardi proglašeno za nenaplativo.

Prema rečima Vladimira Čupića, predsednika IO Hipo-Alpe-Adrija banke, banke nigde u svetu ne kontrolišu uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Postoji lakši način da se to uradi, odnosno da se ponovo aktiviraju ZOP ili Služba društvenog knjigovodstva. „Iako je država spremna da plati taj posao, on nije za nas,“ tvrde bankari. „Morali bismo dodatno da zapošljavamo i obučavamo ljude i da obrađujemo gomilu dokumentacije. Ako se osniva centralni registar u kome svi građani mogu da provjere da li im poslodavac uplaćuje doprinos zašto to ne bi koristila i država. Mi nećemo da narušavamo odnos sa našim klijentima.“