U zdravstvu će se raditi sat duže?

Ukoliko se usvoji predlog Sekretarijata za zdravstvo, domovi zdravlja, kliničko-bolnički centri i zavodi radiće radnim danima sat vremena duže (od 7 do 14.30 u prvoj i od 13.30 do 20 sati u drugoj smeni), kao i dve subote mesečno.
 
Na taj način će se izaći u susret pacijentima koji ne stižu kod lekara u toku sada važećeg radnog vremena. Istovremeno, biće omogućeno da lekari rade 40 sati nedeljno, kao što je predviđeno zakonom. Nekoliko prethodnih pokušaja da se produži radno vreme u zdravstvenim ustanovama je propalo, a organizovani su i štrajkovi protiv takve inicijative.
 
Predlog je poslat nadležnoj službi Skupštine grada koji treba da utvrdi da li je u saglasnosti sa višim pravnim aktima.
 
„Skupština grada može da usvoji ili odbaci ovaj predlog. Mi smo u obavezi da odredimo početak i završetak radnog vremena u zdravstvenim ustanovama čiji smo osnivači, a kako će se rad organizovati. Nemaju sve službe u domovima zdravlja isti broj sati u toku radne nedelje i to treba imati na umu“, ističe dr Zoran Blagojević, gradski sekretar za zdravstvo.
 
Kako objašnjava dr Nada Vasiljević, direktorka DZ „Voždovac”, rad nedeljom ne ulazi u četrdesetočasovno radno vreme i posebno će biti plaćen. „Vreme kada se preklapaju dve smene lekari će moći da provedu u sobi načelnika ili u sali gde mogu da se edukuju. Takođe, mogu da primaju predstavnike veledrogerija i farmaceutskih kuća“, napominje dr Vasiljević.
 
Predlog o produžetku radnog vremena podelio je lekare na one koji smatraju da je to potrebno i one koji misle da im se na taj način nameće još više posla. Kako naglašava dr Milica Nikolić-Urošević, specijalista opšte medicine iz DZ „Vračar”, problem je što nije napravljena procena rizika posla za lekare koji rade u domovima zdravlja.
 
„Reč je o specifičnom obliku rada sa pacijentima, kojih lekar opšte prakse ima i previše. Deluje nemoguće da se radi produženo, a da se greške ne prave. Teško je održati koncentraciju, posle 40, 50 pregleda. Nisu u pitanju samo zakazani pacijenti, već i urgentni slučajevi, ljude koji dolaze sa visokom temperaturom, bolovima, krvarenjem, povredama…“, navodi dr Nikolić-Urošević.
 
Problem je i što u većini ustanova ne postoje prostorije gde bi lekari mogli da sede kada dođe do preklapanja radnog vremena prve i druge smene, kaže dr Nikolić-Urošević, a nemaju ni pristup Internetu da bi mogli da se edukuju.
 
„Ako neki lekar ne poštuje sadašnje radno vreme, nije kriv on, već menadžment i direktor koji to dozvoljavaju. Nije u redu što doktori koji rade u bolnicama često imaju samo jedan dan nedeljno kada rade sa pacijentima, dok lekari u ambulantama ne mogu da dignu glavu od posla“, dodala je dr Nikolić-Urošević.
 
Produženje radnog vremena je jedan od načina da se izađe u susret građanima koji rade do 17 ili 18 sati, pa ne mogu da stignu do lekara. Ovim bi trebalo i da se iskoreni pojava da pojedini lekari prestaju da primaju knjižice već oko 18 sati, ili da ne počinju da rade pre 7.30 sati.