Zrenjanin još bez dana grada
Predsednik Skupštine grada Aleksandar Marton najavio je u utorak da će se na jednom od predstojećih jesenjih zasedanja lokalnog parlamenta pred odbornicima naći inicijativa o određivanju Dana grada.
– Smatram da bi ovaj datum morao da se odredi najširim konsenzusom. A da bi bio prihvaćen kao Dan Zrenjanina za sve njegove stanovnike, morao bi da bude rasterećen od bilo kakvih političkih konotacija. Jer je to jedini način i da se sačuva od uticaja političkih promena – kaže Marton, ističući da je gradska vlast svesna da u ovom trenutku ima mnogo tema koje su značajnije, ali i da je utvrđivanje praznika grada, prilika da se stvori neophodna spona između prošlosti i budućnosti.
Zrenjanin je proglašen za grad 29. decembra 2007. godine, a statutom iz jula 2008. određeno je da ima praznik koji će biti ustanovljen posebnom odlukom. Grad tradicionalno obeležava datume oslobođenja u oba svetska rata. Dobio je grb i zastavu, ali nikako svoj dan.
U stvari, 2. oktobar – Dan oslobođenja od fašizma – do početka devedesetih godina prošlog veka slovio je u Zrenjaninu kao jedini i neprikosnoveni praznik, kada su održavane svečane sednice i deljene nagrade. Posle uvođenja višestranačja, kao praznik ozvaničen je 17. novembar – u znak sećanja na srpsku vojsku koja je 1918. oslobodila grad u Prvom svetskom ratu.
U međuvremenu, došao je predlog iz LSV da se kao dan grada obeležava 6. jun 1769. kada je Bečkerek (kako se tada zvao) poveljom carice Marije Terezije stekao status trgovišta. Predlog se čak našao u proceduri, ali je bez obrazloženja povučen.
Možda je politika i ovde umešala prste, pa je ocenjen kao „suviše autonomaški“?! A još se tvrdi da i nije toliko značajan taj datum iz 1769. Jer je carica u isto vreme izdala povelje Novom Sadu, Somboru, Subotici i Pančevu sa statusom slobodnog grada… Nekada je, kao gradska slava, 28. avgusta obeležavana Velika Gospojina.
A o dilemama, političkim deobama i nesaglasju u Zrenjaninu, kada je reč o simbolima, svedoči i referendum na početku višestranačkog života. Predlog da se gradu vrati naziv Petrovgrad, po kralju Petru Prvom, čiji spomenik stoji u centru, nije prošao. Građani su se odlučili za Zrenjanin, koje je treće ime, određeno po narodnom heroju posle Drugog svetskog rata (prvo je bilo Bečkerek). Otuda se često u šali grad na Begeju naziva – „trogradom“.
Tokom javne rasprave koja je trajala od marta i u kojoj su učestvovale brojne relevantne gradske ustanove, građani, političke stranke, nevladin sektor, istoričari i hroničari – kristalisalo se šest datuma. (Ipak) 6. jun , 10. jul (1326. kada se prvi put pominje ime grada), 17. novembar, 28. avgust, 2. oktobar i 29. decembar. Ovi datumi, kao zvanični predlozi, naći će se pred odbornicima SG. Marton poziva da se glasa rasterećeno…
– Značaj datuma je i u tome što on, na neki način, treba gradu da vrati identitet, koji je, u protekle dve decenije, ali i pre tog perioda, nekako previše „lutao“ između različitih ideologija i poremećenih sistema vrednosti – ističe Marton.
