Zašto su „okupatori“ ustvari gnevni?
„Okupacija Wall Street-a“ i protesti Amerikanaca protiv stanja u američkom ekonomskom sistemu i pohlepi velikih korporacija, ušli su u drugi mesec. Ako su na početku, bili neprimećeni ili čak i ignorisani od strane medija i establišmenta, trenutno to nije slučaj. Za „okupaciju“ sada zna čitav svet, sa jedne strane im se daje podrška, sa druge se omalovažavaju, a u ponedeljak se oglasio i sam Vladimir Putin koji je obećao ruskom narodu da kod njih „okupacije“ neće biti.
Ali veliki problem je što jedan deo javnosti ustvari ne shvata šta učesnici protesta ustvari hoće i na šta su gnevni. Ovo pitanje pokušao je da objasni Henri Blodžet, glavni urednik Business Insider-a.
Pripremio: Milovan Miličković
Foto: AP
On smatra da je nejednakost u američkom društvu došla do nivoa koji se dogodio samo jednom u njihovoj istoriji, a da je nezaposlenost dotakla nivo, kakav je bio samo jednom od Velike depresije 30-tih godina. U isto vreme, profiti korporacija su na rekordnom nivou. Drugim rečima, piše Blodžet, u „večnom ratu“ između „radne snage“ i „kapitala“, ne postoji period u istoriji kada je „kapital“ toliko ubedljivo vodio.
Blodžet sve ovo objašnjava u četiri tačke koje pokazuju u kojoj je fazi taj „večni rat“. Nezaposlenost je najveća u poslednjih 60 godina, a jedini ovakav primer može se naći u ranim 80-tim godinama kada je jedan kratak period nivo nezaposlenosti bio identičan današnjem. U isto vreme, profiti korporacija i njihovo učešće u celokupnoj ekonomiji je na rekordnom nivou. Treći razlog su plate, koje su u Americi trenutno na rekordno najnižem nivou u istoriji. Međutim, Blodžet smatra da to nije krivica korporacija, već globalne ekonomije i manjih cena radne snage u na primer, Kini i Indiji.
Četvrti razlog su prihodi i razlike u bogatstvu koje su najveće u istoriji. Plate direktora u Americi u poslednjih 15 godina skočile su tri puta, korporativni profiti duplo, dok su plate „običnih radnika“ skočile samo četiri odsto. Zanimljivo je da je po pitanju zarada „običnih radnika“, pretvoreno u dolare iz 2008. godine, sat rada košta gotovo isto kao pre 70 godina. Naime, tada je sat rada koštao 20 dolara, a danas košta 18.
On zaključuje da nejednakost u društvu i ekonomiji koja je stvorena u poslednjih nekoliko decenija nije moralno pitanje, već praktično, i da, kako sociolozi smatraju, dovodi do destabilizacije i dovodi do socijalnih nemira kakve sada viđamo.
Kompletan tekst i grafikone koji ilustruju ovu priču možete pogledati OVDE.
