Bezbednost pacijenata najvažnija

Zdravstveni sistem Srbije trebalo bi da bude organizovan tako da bezbednost pacijenta bude na prvom mestu i da se spreči mogućnost lekarske greške tokom lečenja, složili su se danas učesnici skupa „Dani srpske dijaspore 2011“.
 
Interventni radiolog dr Željko Bosanac koji radi u Engleskoj rekao je da ne postoji lekar koji tokom karijere nije napravio grešku, ali da je veoma važno utvrditi kakva je greška u pitanju. Potrebno je da se radi tako da dolazi do što manje grešaka, ukazao je Bosanac, ističući da lekari treba da budu edukovani, a da mnogo zavisi i od toga kakav je ishod lekarske greške. 

„Ako je ishod smrt pacijenta to je ozbiljna greška. Te slučajeve na primer u Engleskoj ispituje nežavisno telo, utvrđuje se šta se desilo tokom lečenja pacijenta od prijema do smrti“, rekao je on, dodajući da ukoliko se dokaže da je lekar učinio propust može biti trajno „skinut sa registra lekara i više ne može da se bavi tim poslom“. 

Prema njegovim rečima, veoma je važno da se napravi dobra organizacija rada u zdravstvenom sistemu. On je kazao da u Srbiji postoje dobro edukovani stručnjaci koji primenjuju najsavremenije metode, ali da nedostaje oprema koja bi bila ravnomerno raspoređena u svim mestima u Srbiji. 

Specijalista za anestezije, intenzivne nege i terapije bola u Londonu Olivera Potparić rekla je da su skupovi kakav je ogranizovan u Vrnjačkoj Banji dobra prilika da stručnajci iz Srbije i oni koji žive u inostranstvu, razmene iskustva. Zahvaljujući „Medicus“ organizaciji, stručnjaci iz Srbije su mogli da odlaze na obuku u Veliku Britaniju i po povratku u zemlju znatno su poboljšali nivo lečenja pacijenata primenom različitih pocedura – neinventivne mehaničke ventilacije, reginalne anestezije… 

Govoreći o lekarskim greškama, ona je ukazala da je važno da se sistem organizuje tako da se spreči svaka mogućnost da dođe do lekarske greške. 

Dr Pavle Stanković, koji radi na hirurškoj univerzitetskoj klinici u Nemačkoj, takođe se složio da je organizacija zdravstvenog sistema veoma važna, ukazujući da je u Nemačkoj uobičajena praksa da lekari na početku svog rada potpišu dokument u kome se navodi da ništa od pacijenta tokom lečenja ne smeju da uzmu, kako ne bi postojao pritisak prilikom lečenja i da ne bi došlo do korupcije. Osvrnuvši se na proceduru dokazivanja lekarskih grešaka, on je rekao da se za takve pojave angažuje veštak koji se „stavlja u situaciju lekara i koji proverava sve okolnosti koje su se desile tokom lečenja“. 

Direktorka Lekarske komore Srbije Tatajana Radosavljević je podsetila da je Komora osigurala sa licencom sve lekare, ali i one koji će licencu dobiti tokom godine i da je vrednost tog ugovora bila 19 miliona dinara. 

„Od marta meseca još nismo dobili nijedan odštetni zahtev u vezi sa slučajevima“, rekla je Radosavljevićeva novinarima u pauzi skupa, dodajući da je osiguranje veoma važno, jer će zahvaljujući tome lekari svojim pacijentima ponuditi najbolje dijagnostičke procedure i terapiju, bez obzira na to da li nose rizike. 

Konferencija Dani medicinske dijaspore trajaće do 15. oktobra, a skupu prisustvuje oko 2.700 lekara iz Srbije i dijaspore.