Epidemija depresije u Republici Srpskoj
Ekonomska kriza, besperspektivnost, nezaposlenost, agresivan tempo života i ratne traume iz dana u dan povećavaju broj mentalno obolelih u Srpskoj. Procenjuje se da u RS ima više od 350.000 stanovnika koji imaju problema sa mentalnim zdravljem, a da u proseku svakog dana 100 stanovnika zatraži pomoć psihijatra.
– Problemi sa mentalnim zdravljem će u narednom periodu biti verovatno još izraženiji, jer su to trendovi koji su prisutni i u svetu, naročito kad su u pitanju depresije i depresivni poremećaji. To se sa socijalnim okruženjem i uslovima u kojima živimo reflektuje i u Srpskoj – istakao je u ponedeljak pomoćnik ministra zdravlja RS Milan Latinović, povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja, 10. oktobra.
Prema raspoloživim pokazateljima, rekao je Latinović, evidentan je porast broja poseta centrima za zaštitu mentalnog zdravlja.
– Trenutno najveći problem u Srpskoj predstavlja alkoholizam, zatim šizofrene bolesti, određena reaktivna stanja koja su posledica stresova, a koja se mogu povezati sa posttraumatskim stresnim sindromima (PTSP) – precizirao je Latinović.
Načelnik banjalučkog Centra za mentalno zdravlje Ranka Kalinić istakla je da su na području Banjaluke karakteristični poremećaji vezani za PTSP, koji su najčešće u vezi sa depresijom i zloupotrebom alkohola.
– Prema predviđanjima Svetske zdravstvene organizacije, 2030. godine svaki četvrti stanovnik na Zemlji patiće od nekog oblika depresije – rekla je Kalinićeva.
Ona je naglasila da sve češće u centrima za mentalno zdravlje pomoć traže mladi od 13 do 20 godina.
– Po pravilu, ukoliko mladi sami traže pomoć, najčešće je reč o prolaznim emocionalnim problemima, koji su povezani sa školovanjem, porodicom ili sazrevanjem – istakla je Kalinićeva.
Klinički psiholog i koordinator projekta za mentalno zdravlje u BiH iz RS Tatjana Popović istakla je da je neophodna edukacija građana, kao i zdravstvenih profesionalaca o mentalnom zdravlju, naglasivši da je trenutno fokus na unapređenju znanja medicinskih sestara-tehničara.
– Medicinske sestre u mentalnom zdravlju kod nas do sada nisu postojale. Mentalno zdravlje zahteva sestre koje imaju znanja iz psihologije, psihijatrije, epidemiologije, sociologije, pa i marketinga – rekla je Popovićeva.
U okviru obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja, Centar za mentalno zdravlje iz Banjaluke u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite organizovao je na Trgu Krajine izložbu radova korisnika centra i podelu informativnog materijala. Ovogodišnji moto obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja je „Investiranje u mentalno zdravlje“.
