Amerikanci hoće borsko zlato
Interesovanje američke kompanije „Fripot MekMoran“, jedne od najmoćnijih rudarskih korporacija na svetu, za strateško partnerstvo sa Rudarsko-topioničarskim basenom „Bor“, bez sumnje je najbolja vest koja se izuzimajući početak izgradnje nove topionice, u gradu bakra čula u proteklih nekoliko decenija.
Ali, prema nekim saznanjima, predstavnici „Friporta“ najviše su u RTB došli zbog basenskog podzemnog ležišta bakra i zlata – „Borska reka“.
Ovo i ne treba da čudi, naročito u svetlu činjenice da je Svetska banka pre raspisivanja prvog tendera za prodaju RTB, predlagala brzo zatvaranje borske kompanije, uz napomenu da budućnost ovdašnjeg rudarstva treba bazirati na dodatnom istraživanju i eksploataciji „Borske reke“. Podaci kazuju da su u tom ležištu, do sada, istražene i utvrđene geološke rezerve od blizu 620 miliona tona rude (mada postoje indicije i da je to ležište dva do tri puta veće), što garantuje njegovu poluvekovnu eksploataciju.
U „Borskoj reci“, po podacima Instituta za rudarstvo i metalurgiju Srbije, prosečan sadržaj bakra u rudi varira od 0,8 do 1,2 procenta, što je gotovo pet puta više nego u basenskim ležištima koja se trenutno otkopavaju. Takođe, istraživanjima su utvrđene i značajne rezerve zlata i srebra.
Ovo ležište u sebi krije i blizu 130 tona zlata i više od 1.000 tona srebra, a dosadašnja istraživanja su i dokazala da se sadržaj bakra i plemenitih metala u rudi povećava kako se silazi u dublje delove tog ležišta.
IZ „Borske reke“, za čije je dodatno istraživanje i aktiviranje neophodna investicija od najmanje 400 miliona dolara, moguće je dobiti gotovo četiri miliona tona bakra, koliko je tog metala dobijeno tokom jednovekovnog rudarenja u Boru.
