Polovini Srba preti infarkt
Gotovo svaki drugi stanovnik Srbije (47 odsto) stariji od 25 godina, prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje ”Dr Milan Jovanović Batut”, ima povišen krvni pritisak!
Iako je hipertenzija u gotovo čitavom svetu najmasovnija bolest, naša zemlja, ipak, značajno odskače od proseka. U članicama EU, recimo, od povišenog krvnog pritiska pati između 25 i 33 odsto stanovništva.
– Hipertenziju kod nas ima 51 odsto muškaraca i 43 odsto žena – kaže za ”Novosti” dr Nataša Mickovski, specijalista socijalne medicine u Odeljenju za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje Srbije.
U 30 odsto slučajeva povišen krvni pritisak je nasledan, a kod ostalih je posledica nedovoljne brige o zdravlju i loših životnih navika. Gotovo 40 odsto pacijenata sa ovom dijagnozom ”kandidati” su za infarkt srca, svaki drugi za šlog, a kod 38 odsto će usled hipertenzije doći do propadanja bubrega, upozoravaju kardiolozi.
– Za poslednje tri decenije zemlje istočne Evrope su doživele višestruko povećanje broja obolelih od hipertenzije, čak za tri do pet puta – kaže profesor dr Petar Seferović, iz Instituta za kardiologiju KCS. – Prepoznavanjem faktora rizika na Zapadu je smanjeno oboljevanje i umiranje od komplikacija hipertenzije. Nažalost, uprkos preventivnim merama, u Srbiji ovakav ”trend” još ne postoji, i svaki drugi umrli je žrtva bolesti srca i krvnih sudova.
Profesor Seferović upozorava da je značaj hipertenzije u nastanku aterosklerotičnih promena na krvnim sudovima (zakrečenja) tri do pet puta veći nego ostalih faktora rizika. On dovodi do promena na svim krvnim sudovima, a najčešće na arterijama mozga i srca. Među pacijentima koji dožive infarkt srca ili mozga 70 odsto njih ima hipertenziju.
Savremena medicina sada raspolaže nizom efikasnih lekova za smanjenje povišenog krvnog pritiska, a u Srbiji su po broju izdatih kutija lekovi za kardiovaskularne bolesti, pa i hipertenziju, na prvom mestu po potrošnji. Ipak, prema podacima kardiologa, tek 15 do 20 odsto pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom pije propisanu dozu lekova, koju je lekar odredio.
– Poslednjom izmenom liste lekova, među medikamente koji se izdaju o trošku osiguranja uvrštena je i kombinovana terapija za hipertenziju, gde je u jednoj tableti sadržano pet terapijskih principa – objašnjava profesor Seferović. – Zasad se ta terapija izdraje na recept tek ako lečenje pojedinačnim lekovima za hipertenziju tokom tri meseca ne da očekivani efekat.
Svaki treći umire od srca
Povodom Svetskog dana srca, koji se obeležava danas, stručnjaci procenjuju da će do 2020. godine kardiovaskularne bolesti postati vodeći uzrok obolevanja i umiranja u celom svetu. Svake godine u svetu od bolesti srca i krvnih sudova umire više od 17 miliona ljudi, što je svaki treći umrli stanovnik. Svetska federacija za srce upozorava da 82 odsto smrtnih ishoda od bolesti srca i krvnih sudova i više od 60 odsto opterećenja ishemijskom bolešću srca potiče iz nisko i srednje razvijenih zemalja. Procenjuje se da se gotovo 80 odsto prevremene smrtnosti može sprečiti kontrolom nekoliko glavnih faktora rizika: pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost.
