Uskoro bez prašine na gradilištima
Nesnosna buka, oblaci prašine, gomile otpada… To je slika svakog gradilišta u Srbiji. Stanarima okolnih zgrada život postaje „pakao“, iz kojeg izlaska nema bar godinu dana. Za razliku od gradova u Srbiji, u svetskim metropolama važe neka druga pravila.
Više od jedne decenije primenjuje se sistem zelene gradnje. Vrhunsko projektovanje i izvođenje radova, minimalan uticaj na okolinu gradilišta, upotreba prirodnih i materijala sa što je moguće manje štetnih materija. Troškovi gradnje zelenih zgrada nisu znatno viši od uobičajenih projekata, a ni cena kvadrata, osim u slučaju monopola, ne bi trebalo da bude viša.
U Srbiji trenutno osam objekata, ukupne površine oko 300.000 kvadrata, među kojima i nova zgrada američke ambasade, konkuriše za sertifikat zelene gradnje. Time je po broju kvadrata Srbija preuzelu vodeću poziciju u regionu, kaže Marija Golubović, predsednik Saveta zelene gradnje Srbije.
– Zelena gradnja doprinosi smanjenju 40 odsto potrošnje vode, 33 odsto emisije ugljen-dioksida, 70 odsto količine otpada i do 50 odsto električne energije – ističe naša sagovornica. – Kvalitet vazduha kontroliše se čak i tokom same gradnje, a 70 odsto otpada sa gradilišta ne ide na deponije već na druga gradilišta ili na reciklažu. Vraćaju se neki materijali, koji se decenijama nisu koristili, poput plute i linoleuma. Ugrađuju se prirodni, reciklirani materijali, a da bi se smanjili troškovi transporta, i takozvani lokalni materijali iz fabrika u prečniku od 805 kilometara. U zelenim zgradama, primera radi, za toalete se koristi kišnica ili voda iz bunara.
Zdanja, koja konkurišu za sertifikat zelene gradnje u Srbiji ocenjuju se trenutno po internacionalnom LID protokolu. Krajnji korisnik zelene zgrade, kako tvrdi Marija Golubović, ima garanciju da je zdanje dobro projektovano, sagrađeno i da ugrađeni materijali povoljno utiču na zdravlje, kao i da će troškovi eksploatacije biti manji u proseku za osam odsto.
Prema predviđanjima, u 2013. godini 94 odsto svetske građevinske industrije biće angažovano u zelenoj gradnji, a danas je reč o 54 odsto.
