Po privrednom rastu Srbija četvrta od kraja
Privredni rast u regionu centralne i istočne Evrope kao i centralne Azije će biti 4,3 odsto, što je jedan od najnižih postotaka među regionima u razvoju.
U toj statistici, Srbija se sa svojih dva odsto rasta ove godine, nalazi na četvrtom mestu od dna liste, pri čemu su lošije od nas rangirane samo Slovenija, Rumunija i Hrvatska, koja će u 2011. imati rast manji od jedan odsto.
Prema rečima Indermita Gila, glavnog ekonomiste Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju, primetno je da istočnije zemlje regiona beleže bolje rezultate, dok sa približavanjem jugoistoku Evrope, odnosno Grčkoj i Italiji, performanse privreda slabe. „Sa prosečnim rastom od tri odsto ove godine, područje Balkana je najslabije kotirano u celom regionu. Povezanost ovog područja sa Evropskom unijom znači da će se pad u EU odraziti i na ekonomije ovih zemalja. Uz to, s obzirom na veliku izloženost pojedinih zemalja regiona bankama iz Grčke i Italije, problemi sa kojima se one suočavaju mogli bi da imaju negativne posledice i na tim tržištima“, naglasio je Gil.
Prema njegovim rečima, zapadne banke se nisu povukle iz centralne Evrope, ali se nezaposlenost ne vraća dovoljno brzo na nivoe pre krize, dok je rast u regionu pao na samo dve trećine pretkriznog nivoa, odnosno na oko četiri odsto. „Istočni deo regiona brže raste od zapadnog, a kako idete ka jugu, u Srbiju, Hrvatsku ili Sloveniju, vidite da svi imaju rast ispod tri odsto. Što ste bliže Grčkoj I Italiji to je i nezaposlenost veća. U celom regionu nezaposlen je jedan od osam radnika, a na zapadnom Balkanu jedan od pet, a među mladima čak jedan od tri“, istakao je Gil.
On je dodao i da su fiskalni deficiti porasli u celom regionu i da trenutno prosek iznosi 4,5 odsto (koliko je predviđeno i za Srbiju), te da raste i javni dug. Iako zemlje regiona još nisu zadužene onoliko koliko je zapadna Evropa, javni dug u njima je ipak prilično visok, s obzirom da MMF za zemlje u razvoju uglavnom primenjuje limit duga od 40 odsto bruto domaćeg proizvoda. Prema Gilovim rečima „Srbija, Mađarska i Albanija treba da rade više na smanjenju duga“, s obzirom da su investitori sada osetljiviji na pitanje zaduženosti države nego u periodu pre krize.
