Setva opet o seljačkom trošku
Dok na pragu jesenje setve jedni poručuju da žita, naročito pšenice, moramo da imamo više, paori računaju i mnogi su, izgleda, sve bliže odluci da od tog posla dignu ruke. Još nijedno poljoprivredno udruženje nije, doduše, iznelo precizne kalkulacije, ali sudeći po cenama repromaterijala, jasno je da je predstojeća setva trećinu „teža”.
U Asocijaciji „Vojvodina agrar” napominju da će, umesto lanjskih 260 evra po toni poljoprivrednici za NPK sada davati 390 evra. I prošle godine je, podsetimo, đubrivo koštalo oko 350 evra, ali je država davala regrese kojih sada nema. Tako će seljaci ove jeseni plaćati đubrivo najmanje 40 posto skuplje. Seme je takođe „otišlo”, i to 20 ili 30 posto. Recimo, semenska, strana, pšenica sada staje od 30 do 53 dinara i skuplja je i do 40 odsto nego lane. Jeftinije su domaće sorte, koje se sada kreću oko 30 dinara.
– Sigurno će, barem na severu Vojvodine, pšenicom biti zasejano 20 do 30 odsto manje površina nego prošle godine. Ljudi se osećaju prevarenim, izigranim. Cene su sve niže i vidimo da je to čista obmana. Sada je pšenica 17 dinara, a bila se primakla 30 dinara. Istovremeno, u okruženju je 23 ili 24 dinara. Sa suncokretom je situacija još gora – kaže za „Dnevnik” Miroslav Ivković iz Žednika, predsednik Skupštine Asocijacije poljoprivrednika. – Setva će sigurno biti trećinu „teža”. Đubrivo je nenormalno poskupelo, MAP je lane bio 3.000 dinara a sada je 6.500 dinara, seme je bilo oko 32 dinara, sada je 52… Imali smo, doduše prošle godine regresirano đubrivo, ali nažalost, samo na papiru jer od toga seljaci nisu imali vajde, sve je išlo fabrikama.
– Najbitnije je da zasejemo što više pšenice – poručuje sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran. U razgovoru za „Dnevnik” on ukazuje na to da hlebnog žita ne bi trebalo da imamo na manje od 600.000 hektara.
– Ako hoćemo da obezbedimo veću prehrambenu sigurnost, trebalo bi da zasejemo toliko pšenice. Treba nam više raži, ječma… Obim predstojeće jesenje setve bi trebalo da iznosi milion hektara – naglašava naš sagovornik, podsećajući na to da smo lane imali zasejenih 700.000 hektra, a od toga je oko 480.000 bilo pod pšenicom. Prostran nije mogao da precizira koliko će ova setva biti skuplja od lanjske, ali je rekao da svakako neće biti jeftina.
– Đubrivo je znatno skuplje, ali ga seljaci, kada je cena visoka, prosto manje koriste, što svakako nije dobro. Sada je odnos đubrivo–pšenica 1:2,5 i to je daleko od realnih relacija, ali bilo je setvi kada je za kilogram đubriva „išlo” tri kilograma pšenice, pa je posao urađen – navodi Prostran, ukazujući na činjenicu da tek 70.000 gazdinstava dobija pomoć od države. – Takođe, bilo bi u redu i da neko „zvaničan” ukaže na potrebu da se ove jeseni pšenicom zaseje što više njiva. Jer, ako već zbog hronično teške finansijske situacije naši ratari ne mogu više ulagati u proizvodnju da bi ostvarili prinose kakvi su u Evropi, mogu povećati površine.
Država treba da isplati subvencije
– Država bi morala da potpuno isplati poljoprivrednicima subvencije po hektaru zemljišta kao i da spreči monopol velikih preduzeća koja obaraju cene proizvoda – izjavio je predsednik Odbora za poljoprivredu u Skupštini Vojvodine Lazar Čavić.
Poljoprivrednicima je uoči predstojeće jesenje setve neophodna finansijska pomoć da bi mogli nabaviti veoma skupo seme i mineralno đubrivo kao i da plate gorivo i druge troškove, obrazložio je on, napominjući da još ima mnogo onih poljoprivrednika koji nisu dobili obećanih 14.000 dinara po hektaru.
