Lekovi za smirenje samo uz posetu specijalisti
Pacijenti koji uz redovnu terapiju moraju da uzimaju i lek za smirenje, svaka tri meseca moraju da donose izveštaj neuropsihijatra, piše „Politika“.
Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine i pi-ar Saveza sindikata lekara i farmaceuta, kaže da je veliki problem što pacijenti odbijaju da idu kod psihijatra jer ne misle da imaju zdravstvene probleme koje ovaj lekar može da reši. „Po novom pravilniku Fonda za zdravstveno osiguranje, lekovi za smirenje koje smo mogli da propisujemo na recept na odeljenjima opšte medicine, sada možemo da ispisujemo najduže 90 dana. Reč je o medikamentima koji se ne daju pacijentima samo zbog psihičkih problema, već se i zbog dejstva opuštanja mišića propisuju i obolelima od srčanih ili reumatskih bolesti. Ne znam zbog čega su uvedena nova pravila kada ove grupe pacijenata ne zloupotrebljavaju propisanu terapiju niti im ona izaziva neželjena dejstva“, rekla je Dimitrijevićeva.
Sagovornica „Politike“ navodi da su pacijenti razočarani zbog toga što moraju da se šetaju od lekara do lekara, i ko zna koliko da čekaju na prijem kod neuropsihijatra. „Ne bune se samo pacijenti, već i specijalisti zato što im šaljemo pacijente, kako kažu, bez potrebe. Oni imaju toliko puno posla sa pacijentima koji imaju psihičke i druge probleme da im samo fali da moraju da primaju druge bolesnike zbog recepata. Čini se da smo i mi lekari opšte prakse oguglali zbog raznih problema koji nam se nameću, ali ne možemo nešto protivzakonito da im propišemo jer su kontrole fonda rigorozne. Pacijenti su, s druge strane, prinuđeni da kupe lek na osnovu privatnog recepta koji nabave“, kaže ona.
Sanja Mirosavljević, pi-ar Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kaže da se u ovom slučaju sprovode stavovi eminentnih profesora koji su članovi stručnih podkomisija za lekove koji deluju na nervni sistem. „Stav struke je da izabrani lekar može ove lekove da uvodi u terapiju do tri meseca, a posle toga isključivo na osnovu mišljenja specijaliste psihijatra, neuropsihijatra ili neurologa. Svako drugo propisivanje lekova iz ove grupe nije u skladu sa savremenim principima lečenja i vodi ka neracionalnoj upotrebi ovih medikamenata. Specijalističko mišljenje važi do naredne kontrole i to je sastavni deo svakog specijalističkog mišljenja“, objasnila je Mirosavljevićeva.
Pretpostavlja se da je jedan od razloga za izmenu pravilnika bio taj što se u Srbiji lekovi za smirenje troše u enormnim količinama. Prema podacima Fonda za zdravstveno osiguranje, tokom prva tri meseca ove godine izdato je 2,3 miliona kutija lekova za smirenje više nego u prva tri meseca prošle godine.
Ovim tempom, do kraja godine bi se propisalo oko 10 miliona kutija više nego prošle godine. Samo za lek „bromazepam“, najtraženiji lek za smirenje, medicinari su 2010. godine, propisali 2.787.713 recepata na koje je izdato 4.272.505 kutija ovog medikamenta.
