Intervju: Vladan Živanović, AmCham

Američka privredna komora menjala je svoj fokus u odnosu na trenutno ekonomsko, socijalno ili političko okruženje. Mislim da će tema pristupanja evropskim integracijama ostati broj jedan za Srbiju, a mi nameravamo da u narednom periodu damo svoj puni doprinos ubrzanju tog procesa
 
Naš najveći uspeh u prošlih deset godina rada u Srbiji svakako je institucionalizacija konstruktivnog i stalnog dijaloga privatnog i javnog sektora sa ciljem poboljšanja poslovne klime u Srbiji.

Ovako je Vladan Živanović, predsednik Američke privredne komore u Srbiji, odgovorio na pitanje Magazina Biznis o tome šta bi istakao kao najveći učinak rada tokom jedne decenije, koliko postoji i radi Američka privredna komora u Srbiji. Naglašavajući da svakako postoji veći broj aktivnosti na čije su rezultate ponosni u Američkoj privrednoj komori, Živanović kaže da bi se zato i razlikovali odgovori kada bi se to pitanje postavilo kompanijama članicama Američke privredne komore:

„Zavisno od industrije u kojoj posluju, neki bi pomenuli unapređenje Zakona o planiranju i izgradnji, drugi bi se setili velike kampanje o podizanju svesti javnosti o značaju prava intelektualne svojine, a treći najveće međunarodne konferencije o korporativnoj društvenoj odgovornosti koju smo organizovali 2009. godine.“


* Američka privredna komora je prva u Srbiji pokušala da uspostavi dijalog između privrede, odnosno kompanija, i vlasti, odnosno da ukaže predstavnicima vlasti na potrebu stvaranja dobrog ambijenta za poslovanje. Koliko ste uspeli u tom uspostavljanju dijaloga?


– Za poslednjih deset godina održano je više od 150 sastanaka, konferencija i okruglih stolova sa kreatorima ekonomske politike, radi razmene mišljenja. U naporima da podržimo i ubrzamo ekonomske reforme i njihovu što bolju implementaciju, održano je preko 30 konferencija, seminara i treninga namenjenih podizanju kapaciteta državnih službi u sprovođenju novih zakona.
Dakle, cilj našeg dijaloga nije bio razgovor radi razgovora, već ubrzavanje ekonomskih reformi, podržavanje ekonomskog razvoja Srbije i njenog pozicioniranja kao atraktivne investicione destinacije i mislim da smo bili veoma uspešni u ostvarenju zacrtanog. Takođe, smatram da je dijalog značajno poboljšan u smislu otvorenosti kreatora ekonomske politike za inpute privatnog sektora. Ipak, dok ta otvorenost ne bude stopostotna, mi ćemo raditi na ostvarenju tog cilja.


* Šta su najveći problemi u dijalogu privrede i vlasti – kakvo je vaše iskustvo u prošlih deset godina?


– Ne bih rekao da postoje preveliki problemi u samom dijalogu, kada je dijalog na institucionalnom nivou započet, on je gotovo uvek bio otvoren i konstruktivan. Ono što je veći problem svakako je sprovođenje dogovorenog. Naime, naši napori da stvorimo bolju poslovnu klimu traju već deset godina i do sada smo poboljšanja osetili u mnogim oblastima. Ipak, moram da konstatujem da je tempo sprovođenja reformi sporiji nego što bi poslovni sektor želeo, ali imamo razumevanje za tranzicione probleme, a posebno za izazove pristupanja EU. Nakon prošle, izuzetno turbulentne decenije, nadam se da su postavljene dobre osnove i da će tempo ostvarenja reformi postati znatno brži.

* Američka privredna komora ima niz odbora i radnih tela kojima je nastojala da utiče na donošenje dobrih zakona koji će koristiti privredi. Da li su vaši predlozi prihvatani?

– U odnosima sa Vladom Srbije, samo za vreme mandata ove Vlade, AmCham je institucionalizovao dijalog sa predsednikom Vlade kroz direktne sastanke dva puta godišnje, i obavio preko 60 sastanaka, na različitim nivoima u okviru svih delova državne administracije koji imaju efekta na određene grane privrede, a koji su rezultovali u pozitivnim izmenama preko 30 propisa, dok značajan broj čeka formalno usvajanje.
Kada su u pitanju rezultati pojedinih odbora, posebno smo ponosni na rad Odbora za zaštitu intelektualne svojine, u čije rezultate se ubraja doprinos izradi Zakona o posebnim ovlašćenjima za zaštitu prava intelektualne svojine kao i nedavno Zakona o optičkim diskovima, značajno povećanje kapaciteta Poreske uprave, Uprave carine, Tržišne inspekcije i posebnih odeljenja u MUP-u i pri tužilaštvu za obradu i zaštitu ovih prava.
Dodatno, od samog osnivanja 2006. godine, AmCham-ov Odbor za finansije je inicirao promene Zakona o tržištu kapitala i Zakona o deviznom poslovanju i učestvovao u pisanju desetina podzakonskih akata iz ovih oblasti. Njihovi rezultati su značajno smanjenje administrativnog tereta u deviznim transakcijama i pojednostavljenje određenih administrativnih procedura, čime je olakšano poslovanje sa inostranstvom.
Takođe, sugestije našeg Poreskog odbora implementirane su u Zakon o PDV-u, Zakon o porezu na dobit i Zakon o porezu na dohodak, uglavnom u domenu finog usklađivanja regulative i prakse.
Da ne govorim samo o uspešnim primerima, i pored stotinak komentara i učestvovanja u desetak javnih rasprava u poslednje dve godine, a vezano za unapređenje teksta Zakona o planiranju i izgradnji i pripadajućih podzakonskih akata, i dalje pitanje konverzije prava korišćenja u pravo svojine i pitanje bržeg dobijanja građevinskih dozvola nije na zadovoljavajući način rešeno.

* Koliko je Američka privredna komora poslužila samo kao sredstvo za lobiranje pojedinih članica a koliko je bila na opštu korist svih koji posluju u Srbiji?


– Ne bih se usudio da za asocijaciju koja okuplja 160 kompanija članica kažem da je poslužila kao sredstvo lobiranja pojedinih članica. Između ostalog, naš statut izričito zabranjuje zastupanje interesa pojedine kompanije i za pokretanje inicijativa imamo propisan cenzus kako bi se takva situacija izbegla. Pre bih rekao da AmCham zastupa pretežne stavove oko kojih se slaže najveći deo naših kompanija članica – a ko će biti predlagač, ili lobista kako kažete, mnogo je manje važno.

* Koje su ključne primedbe članica vaše komore koje se odnose na poslovanje u Srbiji?


– Tokom poslednjih par, veoma izazovnih kriznih godina, dosta toga je urađeno na stabilizaciji finansijskog sistema. Ono na šta kompanije članice najčešće stavljaju primedbe i nakon ovog turbulentnog perioda, ostaju propuštene šanse po pitanju smanjenja birokratije, implementacije „giljotine propisa“ i obezbeđivanja prakse da nove zakone prate podzakonski akti koji obezbeđuju punu implementaciju određenog propisa.
Ključne oblasti privrednog zakonodavstva koje su članice AmCham-a u proteklom periodu smatrale prioritetnim su zaštita prava intelektualne svojine, finansije, poreska politika, radno zakonodavstvo, regulativa vlasništva nad zemljištem, zdravstvo i javne nabavke.

* Posle deset godina iskustva, kako će Američka privredna komora usmeravati rad u narednom periodu i na čemu će biti fokus?


– Američka privredna komora menjala je svoj fokus u odnosu na trenutno ekonomsko, socijalno ili političko okruženje. Mislim da će tema pristupanja evropskim integracijama ostati broj jedan za Srbiju, a Američka privredna komora namerava da u narednom periodu da svoj puni doprinos akceleraciji ovog procesa. Pored toga, nastavićemo da dajemo predloge koji mogu olakšati rad realnom sektoru i poboljšati poslovnu klimu što bi rezultiralo privlačenjem dodatnih stranih investicija.
Jednom rečju, cilj je da postignemo da ne moramo da se bavimo pitanjima kojima se sada bavimo.
 
* Veoma je značajna nova institucija koju je uvela Američka privredna komora – poslovni ručkovi sa predstavnicima vlasti. Kakav je konačni efekat tih susreta? Da li je to bila samo „pričaonica“ ili je bilo i konkretnih rezultata iz tih susreta?


– Kao što sam pomenuo, u svom desetogodišnjem poslovanju u Srbiji, kao najveći učinak smatramo profilisanje AmCham-a kao konstruktivnog partnera, ali i nepristrasnog evaluatora ekonomskih reformi u Srbiji. U prvih par godina postojanja AmCham-a, kada su ručkovi bili jedini način održavanja kontakta sa Vladom, lakše je bilo meriti konkretne rezultate svakog pojedinačnog ručka. Danas, kada se paralelno sa tim održavaju stručni sastanci i razmenjuju predlozi sa zvaničnicima iz ministarstava na više nivoa, teško je izolovati rezultat jednog poslovnog ručka.
Ako neki od tih ručkova nisu bili prijatni za obe strane, rekao bih da je privredni sektor kroz iznošenje svojih stavova izneo negativnu evaluaciju rada nekih ministarstava – rekao je Vladan Živanović u razgovoru za Magazin Biznis.
 
R. Nikolić