Gojaznost nije uslov za slabo srce
Višak kilograma ne znači nužno da „srce pati“, odnosno da je povećan rizik od slabosti ovog organa, poručuje tim grčkih stručnjaka s atinskog Medicinskog fakulteta.
Šta više, tim koji je predvodila Kristina Vulgari, je utvrdio da manje od 10 odsto inače zdravih gojaznih ljudi u pedesetim i šezdesetim godinama, koji ne pate od tzv. „metaboličkog sindroma“, tokom šest godina praćenja doživljava srčanu slabost, dok menju njihovim vršnjacima normalne težine srčanu slabost u istom roku doživljava 16 odsto, izveštava Rojters.
Pod srčanom slabošću se podrazumeva slabljenje srčanog mišića, koji organizmu više ne može da obezbedi dovoljno krvi bogate kiseonikom.
Najčešći uzrok toga je zakrčenje krvnih sudova koji snabdevaju srce krvlju.
Do tih rezultata atinski tim je došao prateći 550 muškaraca i žena pedesetih i šezdesetih godina, od kojih je četvrtina bila gojazna.
Više od dve trećine gojaznih ispitanika je patilo od metaboličkog sindroma, odnosno kombinacije visokog nivoa masnoće u krvi, niskih vrednosti dobrog holesterola, povišenog pritiska, otpornosti na insulin i povećanog obima struka.
Među vitkim ispitanicima samo je nešto preko trećine ispitanika patilo od metaboličkog sindroma.
Među gojaznim osobama sa metaboličkim sindromom, 54 odsto je u roku od šest godina počelo da pati od srčane slabosti, a među vitkima s metaboličkim sindromom čak 63 odsto.
Među gojaznima bez metaboličkog sindroma, srčana slabost se pojavila kod devet odsto, a među vitkima bez metaboličkog sindroma kod 16 odsto ispitanika.
