Povišeni pritisak ugrožava bebu

Trudnoća može da dovede do pojave hipertenzije ili da pogorša već postojeći povišeni krvni pritisak. Uz krvarenja i infekcije, povišen krvni pritisak, odnosno preeklampsija, najčešći je faktor rizika za život i zdravlje trudnice i ploda. Prema postojećim podacima svake godine u svetu 50.000 žena umre zbog posledica povišenog krvnog pritiska u trudnoći!


 Osim genetske predispozicije, i imunološki poremećaji, pušenje, gojaznost kao i nedostatak kalcijuma su predispozicije za nastanak hipertenzivne bolesti.

Dr Ivana Petrović, kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, objašnjava da još ne postoje testovi koji bi mogli da predvide da li će i kada hipertenzija nastupiti. Zbog toga je veoma važno da trudnice redovno kontrolišu krvni pritisak i urinokulturu u toku trudnoće, jer se u većini slučajeva preeklampsija otkriva tokom redovnih analiza i poseta lekaru.

„Skok krvnog pritiska obično se javlja u 20. nedelji trudnoće, mada može i ranije“, objašnjava dr Petrović. „Osim povišenog krvnog pritiska, javljaju se belančevine u urinu, izraženi otoci, najčešće na nogama. Ukoliko je preeklampsija blažeg oblika može da se stabilizuje mirovanjem, ležanjem u krevetu bez čestog ustajanja, dužeg sedenja ili stajanja, uz redovne posete lekaru, da bi se kontrolisali krvni pritisak, nivo proteina u urinu i stanje bebe.“

Visok pritisak u trudnoći dodatno utiče na organe i sisteme majke, a posebno su opterećeni upravo kardiovaskularni i bubrežni sistem, jetra i mozak trudnice koji i u normalnim trudnoćama trpe značajne promene.

„Jetra posebno strada kada tokom preeklampsije dođe do pojave tzv. HELLP sindroma“, navodi dr Petrović.

Ukoliko se preeklampsija drži pod kontrolom, smanjiće se rizik od pojave eklampsije, što je znatno ozbiljnije stanje i za majku i za bebu.  Većina žena koje imaju preeklampsiju trudnoću iznese bez većih komplikacija i na svet donese zdravu bebu. Ali, ako se ne otkrije na vreme i ne leči pravilno, hipertenzivna bolest dovodi do slabe cirkulacije kroz posteljicu, a samim tim i nedovoljnog i nepotpunog snabdevanja fetusa potrebnim materijama i kiseonikom.

„Ovakve promene izazivaju zastoj u rastu fetusa i pojavu smanjene količine plodove vode. Ukoliko se poremećaji uzrokovani hipertenzijom ne dijagnostikuju na vreme i odmah ne leče može doći do smrti ploda“, upozorava dr Petrović.

Lečenje hipertenzije u trudnoći nije lako: ne mogu se primeniti svi raspoloživi antihipertenzivni lekovi, mnogi od njih imaju štetno dejstvo na plod, a za mnoge je nepoznato i kako zapravo utiču.

„Najbolja prevencija teških formi hipertenzivne bolesti i dalje ostaju pravovremena dijagnostika i adekvatna terapija i nadzor stanja majke i ploda. Hipertenzija se mora kontrolisati i nekada je dovoljno promeniti stil života i neke životne navike, a nekada se mora uključiti i antihipertenzivna terapija“, kaže dr Petrović.