Masnoća u ishrani skraćuje životni vek

KCS poveo akciju protiv upotrebe transmasti. Na proizvođače se apeluje da „proteraju“ transmasti iz namirnica.


Zbog dokazane višestruke štetnosti na ljudsko zdravlje, Klinički centar Srbije poveo je kampanju za ograničenje upotrebe transmasti, kako bi što veći broj proizvođača hrane uklonio ove štetne sadržaje iz svog asortimana i zamenio ih ne-trans mastima.

Transmasti pogoršavaju problem koji se smatra glavnim faktorom za skraćenje životnog veka – podstiču proizvodnju više insulina nego što je normalno kao reakcija na glukozu krvi, istovremeno čineći crvena krvna zrnca osetljivim na insulin. Ono zbog čega su transmasti toliko opasne je način na koji podižu LDL (loš holesterol), trigliceride i nivoe lipoproteina, a smanjuju HDL (dobar holesterol). To je najgora moguća kombinacija masnog organskog jedinjenja. Kao i zasićene masti, i transmasti doprinose riziku za začepljenje arterija.

Sva hrana pržena u polinezasićenom ulju (na primer pomfrit i druga hrana pripremljena u dubokom ulju) prži se u transmastima. Te masti se nazivaju „hidrogenizovane biljne masti“ na ambalažama proizvoda i za njih postoji više adekvatnih alternativa. Alternativa koju Klinički centar Srbije predlaže su takozvane ne-trans masti – osnovne masne kiseline, vitalne za brojne funkcije organizma i za zdrav kardiovaskularni, reproduktivni, imuni i nervni sistem.

Povodom kampanje za ograničenje upotrebe transmasti, koja se trenutno vodi, dr Jelena Gligorijević, načelnica odeljenja za ishranu Kliničkog centra, kaže:

„Kliničke i epidemiološke studije ukazuju i da visok unos transmasnih kiselina povećava rizik za obolevanje od drugih hroničnih bolesti: dijabetesa, malignih oboljenja, alergija i depresije. Zbog svih potencijalnih rizika transmasnih kiselina, trenutno vodeća svetska i domaća ekspertska udruženja iz oblasti zdravlja, preporučuju da se unos transmasti putem hrane svede na minimum, odnosno teži se da unos bude 0 grama transmasti u toku dana.“

Šta treba izbegavati


TRANSMASTI su polinezasićena biljna ulja koja su obrađena kako bi bila postojana na sobnoj temperaturi. Te masti su poznate kao delimično hidrogenisana ulja. Zagrevanje polinezasićenih biljnih ulja, kao što činite kada pržite hranu u kukuruznom ulju, šafranovom ulju, ulju od kikirikija i drugim uobičajenim uljima, je drugi način za dobijanje transmasti. Najviše ih ima u čvrstim margarinima, keksu, krekerima, kolačima, pecivima kao što su lisnato testo i kifle, picama, grickalicama, čipsu…