Izbegnite sindrom sagorevanja na radu
Savremeni zaposleni čovek pritisnut je jednim potpuno novim problemom koji stručnjaci nazivaju burnout sindrom, ili sindrom sagorevanja na radu. Uglavnom pogađa ljude sa mnogo radnih obaveza, konstantno izložene stresu, one koji su sve manje u stanju da odgovore i poslovnim i privatnim obavezama. Iako bi većina pomislila da je reč o psihičkom poremećaju, ovaj sindrom to nije.
Kakvi su simptomi, kako ga prepoznati i kako je uopšte dospeo u medicinsku terminologiju, objašnjava neuropsihijatar psihoanalitički psihoterapeut profesor dr Gordana Dedić iz Klinike za psihijatriju Vojnomedicinske akademije.
– Burnout sindrom je „odgovor“ organizma na hroničan stres na radnom mestu, označava proces koji nastaje u profesionalnom odnosu i radu sa klijentima i kolegama. Termin je u upotrebu uveo psiholog Herbert Freudenberger 1974. godine, koji ga je definisao kao izumiranje motivacije ili podsticaja, naročito tamo gde nečija privrženost ili odnos prema poslu ne daju željene rezultate.
* Ko je sve podložan nastanku sindroma sagorevanja na radu i kako se on ispoljava?
– Sindrom se javlja kod osoba koje obavljaju poslove vezane za rad i komunikaciju sa ljudima. Da bi se burnout ispoljio potrebno je da osoba duži vremenski period bude izložena psihosocijalnim stresovima na radnom mestu. Profesionalni konflikti stvaraju emocionalni zamor, a ambivalentan odnos prema poslu, smanjena podrška saradnika i niska poslovna sposobnost smanjuju osećaj samovrednovanja. Sindrom se javlja u trenutku kada osobe posvećene svom poslu shvate da njihovo žrtvovanje nije dovoljno i kada nestane zadovoljstvo radom.
* Šta karakteriše ovaj sindrom?
– Sindrom sagorevanja na radu ima nekoliko osnovnih karakteristika. Sve počinje emocionalnom iscrpljenošću, stvara se osećanje da je osoba iscrpljena i da joj radna sredina ne prija. Ovo stanje obavezno prati i psihička iscrpljenost, zamor i depresija. Psihički simptomi ili poremećaj ponašanja ispoljeniji su nego fizičke tegobe. Nakon emocionalne iscrpljenosti dolazi stanje depersonalizacije, ponašanje se menja, osoba postaje cinična, otuđena… Na kraju sebe više ne vrednuje, ne angažuje se na poslu i postaje neefikasna.
* Da li su neke profesije više ugrožene i zašto?
– Ovaj sindrom najpre je uočen kod medicinskog osoblja koje radi na odeljenjima psihijatrije i na odeljenjima intenzivne nege, kod hirurga i kod zaposlenih u Hitnoj pomoći. Visoki zahtevi radnog mesta, a niska autonomija zaposlenih pri obavljanju posla i izražena emocionalna iscrpljenost sreće se i kod učitelja i nastavnika. Ali, treba naglasiti da se sindrom sagorevanja na radu javlja kod osoba koje nikada nisu ispoljavale psihičke smetnje.
