Policija gleda sve poruke na društvenim mrežama
Protiv novinarke Maje Uzelac, autorke popularne emisije „Kulturni nokaut“ na B92, podneta je krivična prijava jer je na društvenoj mreži Tviter pozivala na nasilje. Ona se, kako saznaje Press u policiji, tereti za krivično delo ugrožavanja sigurnosti.
Maja Uzelac je, naime, na svom Tviter profilu napisala da „ljude koji drže Apartman (beogradski klub) treba tući jako i dugo“. Kako Press saznaje, vlasnici kluba „Apartman“ shvatili su ovu rečenicu kao direktnu pretnju i rešili su da presaviju tabak i tuže poznatu novinarku.
Zbog ovoga bi ona uskoro mogla da se nađe pred sudom, rekao je juče za Press posebni tužilac za visoko-tehnološki kriminal Branko Stamenković: „Potencijalni oštećeni su podneli krivičnu prijavu protiv Maje Uzelac zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti, na osnovu kojeg je Posebno tužilaštvo za VTK podnelo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja. U okviru toga obavljen je i informativni razgovor sa Majom Uzelac. Kada se podnese krivična prijava, zakonska dužnost je da se pokrene pretkrivični postupak, “ rekao je Pressu Stamenković.
Novinarka Uzelac potvrdila je juče za Press da je bila na informativnom razgovoru u policiji. Ona je, međutim, demantovala da je taj razgovor imao bilo kakve veze sa govorom mržnje protiv gej populacije, kao što je prvobitno objavljeno.
„Nisam optužena za govor mržnje protiv gej populacije i ceo slučaj nema nikakve veze sa tim. Klub koji sam pominjala u statusu na Tviteru slučajno je mesto okupljanja gej populacije. Svi znaju kakav je mog stav po tom pitanju,“ istakla je Maja.
Stručnjak za poslovnu primenu interneta Dragan Varagić kaže za Press da je internet javno mesto i da je zato sve što se tamo nađe jako vidljivo i proverljivo. „Toga je morala da bude svesna i Maja Uzelac. Ljudi još ne shvataju da je sve što pišu na društvenim mrežama, Fejsbuku ili Tviteru dostupno svima. To je isto kao da ste se skinuli goli nasred javnog trga. E sada, pitanje je odluke – da li vi to hoćete ili nećete,“ upozorava Varagić.
Takođe, on upozorava da korisnici interneta moraju imati na umu da sve što pišu na društvenim mrežama može biti upotrebljeno protiv njih. „U poslednje vreme neki poslodavci, odnosno njihove službe za ljudske resurse, proveravaju šta kandidati koji konkurišu za posao rade na društvenim mrežama i da li tamo postoji nešto sporno. Ako su oni koristili govor mržnje, neće dobiti posao. Takvih primera je sve više i kod nas,“ navodi Varagić.
On kaže da sadržaj na internetu prate i vlasnici društvenih mreža, koji isključuju naloge sa neprimerenim sadržajem. „Oni reaguju na primedbe korisnika ili kada sami primete neprikladne sadržaje. Sve ove sadržaje prate i službe drugih država, a naročito Interpol i FBI, jer su upravo američki sajtovi najposećeniji,“ objašnjava Varagić.
Stručnjak za internet bezbednost Danilo Cvjetićanin kaže za Press da je danas najlakše neke informacije saznati upravo putem socijalnih mreža.
„Sve što piše na društvenim mrežama neko prati! Koliko ja znam, to rade neke vojnoobaveštajne službe, policija, BIA… Pozivanje Maje Uzelac na informativni razgovor govori u prilog tome. Međutim, da sam ja organ vlasti, nikada ne bih uradio tako nešto jer su socijalne mreže idealno mesto za lažne profile. Drugo, ne vidim ništa strašno u tome što je napisala Maja Uzelac. Kada bi policija privodila sve koji pišu slične stvari na društvenim mrežama ne bi ništa drugo radila. Uđite na Fejsbuk i videćete tamo mnogo uvredljivih profila koji pozivaju na linč i uništenje neke određene grupe ili nacije,“ ističe Cvjetićanin.
On kaže i da je svaka društvena mreža otvorena za razne zloupotrebe. „Ako se zanemari Fejsbuk i druge društvene mreže, gde su slike i podaci dostupni „na izvolite“, svaka konekcija na mrežu pruža priliku da se sazna sve o nekome. Preuzimanje nečijeg računara je najjednostavnije putem virusa koji se instaliraju u računar i antivirus ih najčešće ne prepoznaje. Virus se najlakše širi putem Fejsbuka ili sličnih socijalnih mreža. Svaka registracija na Fejsbuku ili Tviteru podrazumeva ostavljanje ličnih podataka kao što je broj telefona, adresa, mejl, završena škola, radno mesto, bračni status, datum rođenja… To je idealno za krađu identiteta na internetu,“ objašnjava Cvjetićanin.
