Za srpsku platu ni 300 litara benzina
Za prosečnu srpsku platu, na pumpama u našoj zemlji može da se natoči samo 290 litara najčešće korišćenog benzina BMB 95, i po tome je u regionu od nas gora samo Makedonija. Slovenci, na primer, mogu da kupe čak tri puta više goriva od nas, a posebno je poražavajuće poređenje sa razvijenijim zemljama EU. Recimo, u Austriji prosečna zarada ravna je ceni 1.825 litara benzina.
U Srbiji je prosečna plata u julu bila 39.127 dinara, dok litar običnog bezolovnog benzina košta oko 133 dinara. I, umesto da pojeftinjuje, jer je cena nafte na svetskim berzama znatno pala u poslednja dva meseca, gorivo je na većini pumpi prekjuče ponovo poskupelo.
Udruženje naftnih kompanija Srbije juče je objavilo najnoviji presek cena goriva u regionu, koji je pokazao da su cene benzina premijum BMB 95 u Srbiji više nego u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Makedoniji, a da je samo Crna Gora neznatno skuplja. Međutim, njihova prosečna zarada je u prethodnom mesecu bila daleko veća od naše i iznosila je 476 evra, te su, kao i žitelji ostalih država u regionu, za nju mogli da kupe mnogo više goriva nego mi.
U strukturi cene benzina najveći je udeo države, koji iznosi čak 52,57 odsto. Slovenija, na primer, zahvata 48,91 odsto cene, a Makedonija svega 38,85 odsto.
Ekonomisti se slažu da je odnos plata i cene benzina u Srbiji i kod suseda apsurdan i za nas poražavajuć. Ističu i da je to posledica velikog ugrađivanja države u cenu, odnosno visokih akciza, kao i nepostojanja prave konkurencije na tržištu.
– Imamo niske plate zato što je dinar devalvirao u poslednjem periodu, a u zemljama okruženja ili važi fiksni kurs ili su plate u evropskoj valuti. Po tom osnovu, i standard nam je značajno opao. Benzin se uvozi po inostranim cenama, dok su plate pale. Kada se na to dodaju i visoki iznosi akciza, jer je državi uvek bilo lakše da na taj način puni budžet kada opadnu prihodi od drugih izvora, jasno je zašto se naši vozači hvataju za glavu na pumpama. Međutim, ovakva politika države nije pravi put, s obzirom na to da se sa rastom cena smanjuje i potražnja, pa se po tom osnovu manje novca sliva u budžet – upozorava ekonomista Ivan Nikolić.
Biće još gori odnos
Njegov kolega Zoran Popov smatra da će ovakav odnos plata i cene benzina potrajati sve dok ne dođe do bitnijeg poboljšanja opštih ekonomskih prilika u zemlji.
– To, međutim, trenutno nije na vidiku. Ne samo da cena benzina neće padati, nego možemo da očekujemo i da još raste. Nije nam samo benzin među najskupljim, već su to i mnogi drugi proizvodi – kaže Popov.
Da je vožnja za Srbe sve veći luksuz, potvrđuje i računica po kojoj je za svakodnevnu vožnju kola, i to sa relativno skromnom kilometražom, potrebna gotovo polovina prosečne plate. Naime, ako se kao uobičajena dnevna ruta uzme nekih 40 kilometara (odlazak automobilom na posao, vožnja do grada ili u nabavku), na mesečnom nivou to znači pređenih 1.200 kilometara. Kola standardne kubikaže troše u proseku devet litara na sto kilometara, pa nas to dovodi do potrošenih 108 litara mesečno, za šta treba izdvojiti 14.364 dinara. A tu nisu uračunati troškovi servisa, guma, opreme, registracije…
NIS i dalje najjeftiniji
Gorivo na pumpama Naftne industrije Srbije (NIS) od pre dva dana je skuplje za dinar, ali u ovoj kompaniji ističu da i dalje imaju najpovoljnije cene u odnosu na ostale.
– Zalažemo se za zdravu i ravnopravnu konkurenciju. U skladu s tim, nastojimo da očuvamo konkurentne cene goriva i pratimo da one ne budu iznad prosečnih na regionalnom tržištu – kaže Sanja Lubardić, direktor eksternih komunikacija NIS-a.
