Ubrzano zrenje i niži prinosi prolećnih useva zbog žege
Suvo i veoma toplo vreme u Srbiji uticalo je na ubrzano zrenje svih ratarskih kultura, a tropske temperature nepovoljno će se odraziti na ukupan rod soje, suncokreta i drugih prolećnih useva, jer će prinosi biti umanjeni, izjavili su za Tanjug poljoprivredni stručnjaci.
Zrenje kukuruza takođe je ubrzano, pa će berba najrasprostranjenije domaće žitarice zasejane na oko 1,3 miliona hektara, početi već u prvoj polovini septembra.Prema procenama eksperata, prinosi kukuruza će zbog suše biti manji za oko trećinu u odnosu na lanjske.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privrednu komore Srbije Milan Prostran kazao je Tanjugu da su visoke temperature ubrzale zrenje svih ratarskih kultura, pa su žetva suncokreta i soje i vađenje šećerne repe u Srbiji počeli desetak dana ranije nego što je to uobičajeno.
„Visoke temperature ubržavaju žetvu i omogućavaju da se oslobode površine za pripremu zemljista za setvu psenice, ali i umanjuju prinose u odnosu na ono što je bilo očekivano“, istakao je Prostran, napominjući da još uvek nema zvaničnih statističkih procena.
On je ukazao da je najpre počela ovogodišnja proizvodna kampanja šećerne repe, a očekuje se da će biti proizvedeno između 350.000 i 400.000 tona šećera.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, šećerna repa je zasejana na oko 56.000 hektara (ha), što je za oko 10.000 ha manje nego lane, pa će ukupna proizvodnja biti nešto niža, ali će zadovoljiti domaće potrebe i izvozne kvote, rekao je Prostran.
„Digestija je za sada dobra, prinosi (šećerne repe) su dosta dobri i kreću se od 50 do 55 t/ha“, dodao je Prostran.
Žetva suncokreta na ukupno 177.000 ha takođe je počela ranije nego to što je bilo uobičajeno prethodnih godina, a prvi rezultati govore da su prinosi nešto niži od prosečnih i kreću se od 1,8 do dve t/ha, kazao je Prostran.
On je objasnio da je reč o ranijim hibridima koji po pravilu imaju niže prinose, a očekuje se da će se u žetvi srednje kasnih i kasnijih hibrida dobiti prinosi od 2,2 t/ha do 2,5 t/ha, što je na nivou proseka.
Prinosi soje koja se nalazi na ukupnoj površini od 166.000 ha, iznose oko dve do 2,5 t/ha, a očekuje se da kasnije budu nešto viši, precizirao je Prostran.
On je rekao da je zrenje kukuruza zasejanog na ukupno 1,26 miliona ha, takođe ubrzano, te se očekuje da berba ranih hibrida najraspostranjenije domaće žitarice počne oko 10. septembra.
Prostran je zaključio da se ova godina može tretirati kao prosečno rodna sa velikim uticajem visokih temperatura na ukupan rod, ali i istakao da proizvodnja neće biti ugrožena, već će samo njen obim biti smanjen zbog nižeg hektarskog prinosa.
Upravnik odeljenja za kukuruz pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dr Ðorđe Jocković kazao je za Tanjug da je kukuruz naročito pogođen visokim temperaturama vazduha proteklih dana, jer mu je praktično prekinut proces nalivanja zrna i počelo naglo sazrevanje.
Zbog toga se procenjuje da bi ovogodišnji podbačaj prinosa najrasprostranjenije domaće žitarice mogao da bude najmanje 30 odsto u odnosu na lanjski tako da se očekuje prosek od oko četiri do pet tona po hektaru, što bi donelo ukupan rod od oko 5,2 do 6,5 miliona tona. Na gotovo istim površinama u Srbiji je lane ubrano oko osam miliona tona kukuruza.
Prosečne dnevne temperature više od proseka za ovo doba godine, bez padavina, takođe su zabeležene tokom jula, kada je nedostatak vlage doveo do oštećenja na parcelama zasejanim kukuruzom i sojom.
Područje Srbije početkom ove sedmice zahvatio je talas tropskih vrućina, pa je u mnogim mestima zabeležena temperatura od blizu 40 stepeni, a prema najavama prognostičara i u narednih sedam dana, do 2. septembra, u Srbiji će biti sunčano i veoma toplo.
