Srpska poljoprivreda na putu ka EU
“Nakon sticanja statusa kandidata i otpočinjanja pregovora za članstvo u EU, veliki zahtevi “obojeni evropskim bojama“ biće postavljeni ne samo pred srpski agrar, već i celokupnu ruralnu ekonomiju i oblast bezbednosti hrane“ – ocenjuje pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine Miloš Milovanović, ističući da će prvi zadatak biti postepeno usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa zajedničkom agrarnom politikom EU i usvajanje njenih mera.
Direktne mere plaćanja koje primenjuje EU u određenom delu su iste ili slične kao u našoj zemlji, ali veliki broj tih mera Srbija ne primenjuje iz više razloga, pre svega zbog tehničke neopremljenosti i drugačijih potreba od onih u pojedinim zemljama Evropske unije. Kompatibilnost domaće i zajedničke evropske politike garantuje adekvatno trošenje sredstava iz centralnog budžeta EU.
Neophodna je izgradnja institucija – Ministarstva poljoprivrede, savetodavnih službi, mreže za podršku ruralnom razvoju i naučno-istraživačkih institucija, podseća Milovanović. Govoreći o zakonodavstvu, Milovanović smatra da će ta oblast biti “zahtevna i naporna“, budući da u EU na oblast poljoprivredno-prehrambene proizvodnje i bezbednosti hrane odlazi “preko 40 odsto ukupnih zakonskih akata“. Srbija je već dosta učinila na tom polju, s obzirom da je tokom 2009. i 2010. godine usvojen 31 zakon i više od 250 podzakonskih akata iz te oblasti.
Srbija će svoju prosečnu (carinsku) zaštitu koja je u tom trenutku iznosila oko 21 odsto u periodu trajanja sporazuma, odnosno do 2014. godine, svesti na prosečno 3,2 odsto, što je sedam puta manje – kaže Milovanović. – To svakako znači veću konkurenciju na domaćem tržištu i veći upliv robe iz inostranstva.
Tržišta Srbije i EU će praktično postati dva spojena suda bez barijera, zbog čega je, pored podizanja konkurentnosti srpskih proizvođača, neophodno obezbediti i adekvatno udruživanje, ne samo poljoprivrednika, već organizovanje u svim reprolancima – od inputa, proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda do plasmana hrane na tržište – zaključuje Milovanović.
Poljoprivreda Srbije bi mogla prosečno da ima na raspolaganju do 50 miliona evra godišnje, koja će u prvoj fazi biti usmerena u četiri namene – za podsticanje proizvodnje voća, povrća, mleka i mesa.
„Baseline“ – prognozer proizvodnje
U Srbiji je počeo da se primenjuje „Bejzlajn“ (Baseline) ekonometrijski model koji, na osnovu makroekonomskih indikatora, parametara u proizvodnji i trgovini i primenjenim merama agrarne politike, daje projekcije kretanja za budući 10-ogodišnji period – objasnio je pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine, Miloš Milovanović. Implementacija „Bejzlajn“ modela rezultat je uspešne saradnje srpskog Ministarstva poljoprivrede i Kancelarije američkog Ministarstva poljoprivrede pri Ambasadi SAD u Beogradu.
Milovanović je na prvom javnom predstavljanju modela „Bejzlajn“ u našoj zemlji napomenuo i da se prilikom davanja projekcija ima u vidu da će tokom pomenutog perioda vladati „normalni vremenski uslovi“.
Samostalni savetnik u Ministarstvu poljoprivrede, Ivana Ivkov, istakla je da je projekcija „najverovatniji budući rezultat uz mogućnost scenarija „šta ako“ za narednih 10 godina, kao i da model „Bejzlajn“ pruža mnogo veći broj informacija od običnih prognoza. „Bejzlajn“ daje najverovatnije buduće desetogodišnje stanje pojedinih linija poljoprivredne proizvodnje na osnovu projektovanog prinosa, površina, uvoza i izvoza“. Ona je podsetila da se inicijalni model pojavio 1990. godine upravo u Americi, a sada u svetu postoji 40 modela.
Model obuhvata ukupno 25 linija poljoprivredne proizvodnje, a za početak će u Srbiji biti date projekcije za kukuruz, pšenicu, govedinu i svinjetinu, uz kasnije uključivanje i ostalih sektora. Kako je najavljeno, podaci će biti objavljeni na zvaničnom sajtu Ministarstva poljoprivrede i trgovine u nardenih nekoliko dana.
Predstavljanje modela „Bejzlajn“ upriličeno je u okviru „Konferencije o stanju i očekivanjima na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Srbiji“, koja je održana po treći put, u organizaciji resornog ministarstva, a u saradnji sa Kancelarijom američkog Ministarstva poljoprivrede pri ambasadi SAD u Beogradu.
