Savremene metode lečenja u Srbiji

U Srbiji veliki broj stručnjaka primenjuje najsavremenije metode lečenja u oblasti ortopedije, plastične hirurgije i drugih oblasti čime ne samo da staju „rame uz rame“ sa drugim svetskim stručnjacima već u velikoj meri doprinose unapređenju kvaliteta života pacijenata.
 
Državni sekretar Ministarstva zdravlja Periša Simonović kazao je da su neke oblasti „odskočile“ i da je primena nekih intervencija uspela da u mnogome unapredi kvaliitet žovota građana.

On je naveo primer stručnjaka iz oblasti mikrohirurgije među kojima prednjači dr Marko Bumbaširević koji godinama uspešno na Institutu za ortopediju Kliničkog centra Srbije vraća u funkciju šake, prste, stopala brojnim žrtvama bombardovanja, ratova, saobraćajnih i drugih nezgoda.

Takođe je ukazao da na Institutu za ortopediju na Banjici postoji Spinalni centar gde se stručnjaci mogu usavršavati i gde se uspešno godinama leče teške povrede kičme.

Kada su u pitanju metode koje se u Srbiji nisu primenjivale ranije, on je podsetio da se sada u nekoliko zdravstvenih centara u Srbiji obavlja transplantacija koštane srži i da je cilj da se prošire kapaciteti u toj oblasti.

Planiran je, kako je kazao, i set zakona iz oblasti transplantacije kako bi bile proširene nadležnosti i definisane neophodne procedure.

On je međutim, istakao da je neophodno obezbediti i uslove za takav rad i podsetio da veliki broj domaćih stručnjaka posećuje svetske centre i na taj način stiče uvid u nove metode lečenja što im kasnije koristi u praksi.

„Dobro je što imamo stručnjake koji rade jako dobro neke intervencije, jer kada neko tešku intervenciju obavi dobro onda samim tim i povuče druge da to učine što bolje i prevaziđu ga“, kazao je Simonović. On je ukazao na primer dr Igora Maljkovića iz Bora, specijaliste plastične i rekonstruktivne hirurgije koji je u poslednjih šest godina obavio više od 1.500 rekonstruktivnih i estetskih operacija.

Maljković je početkom jula ove godine u Zdravstvenom centru u Boru obavio prvu operaciju mikrohiruške rekonstrukcije dojke.

Tim lekara među kojima je i dr Maljković povezali su krvni sud sa grudnog koša sa krvnim sudom tkiva stomaka i na taj način formirali novu dojku pacijentkinji kojoj je prethodno odstranjena dojka zbog karcinoma.

Njegova koleginica dr Olivera Kosovac godinama je obavljala te intervencije na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Ona je rekla da je reč o uobičajenoj proceduri koja se primenjuje u mnogim svetskim centrima.

Takve intervencije, objasnila je ona, mogu da se obavljaju odmah tokom same operacije dojke, ali i posle.

„Radi se rekonstrukcija koja vraća dojci simetriju, a često se radi i korekcija druge dojke“, objasnila je dr Kosovac.

Te intervencije ranije su se obavljale sporadično jer su se lekari plašili da to može ugroziti tok bolesti, a sada se godišnje na Institutu obavi 350 takvih operacija.

Kada je u pitanju oblast transplantacije organa, na Klinici za očne bolesti Kliničkog centra Srbije od 1998. godine obavlja se takozvana autotransplantacija limbalnih matičnih ćelija.

Prvu operaciju uradio je prof. dr Slobodan Golubović, tadašnji šef odeljenja za lečenje prednjeg segmenta oka, a ta klinika je jedina ustanova u Srbiji u kojoj se obavlja ova operacija.

Indikacija za operaciju je najčešće teška hemijska ili termička povreda jednog oka koja je dovela do potpunog gubitka vida, objasnila je dr Marina Horvatić Obradović iz Klinike za očne bolesti.

Objašnjavajući proceduru, ona je rekla da se sa drugog, zdravog oka uzima transplantat, a moguće je da se on uzme i od bliskog srodnika (otac, majka, brat, sestra, deca).

„U većini slučajeva dolazi do poboljšanja vidne oštrine. Treba naglasiti da se ova hirurška intervencija ne radi u svim slučajevima jednostrane teške hemijske ili termičke povrede oka“, objasnila je ona.

Od 1998. godine radeno je u proseku četiri do pet takvih operacija godišnje, a na Klinici trenutno tri lekara obavlja tu složenu operaciji.

U Srbiji su proteklih godina mnogi strani stručnjaci učestvovali u lečenju pacijenata primenom novih metoda čime su razmenili iskustva sa domaćim stručnjacima koji su se upoznali sa najsavremenijim standardima u struci.

Tako su u Kliničkom centru Srbije, ali i drugim većim centrima u Beogradu obavljene metode ugradnje specijalnih stentova bez otvaranja grudnog koša.

Poznata svetska imena iz oblasti interventne kardiologije operisali su u saradnji sa kolegama iz Srbije najteže srčane bolesnike i specijalnom metodom uklanjali i sprečavali suženja krvnih sudova, a postoperativni tok bio je veoma uspešan.