Na pomolu pilula koja briše sećanja
Milioni ljudi koji pate od posttraumatskog stresa mogli bi imati mnogo koristi od lekova koji bi ih lišili ružnih uspomena. Izgleda da je dan kada će to biti izvodljivo veoma blizu.
Stručnjaci objašnjavaju da je potreban otvoreniji stav javnosti kada je reč o izradi i upotrebi takvih pilula. Za sada su, međutim, glasniji oni koji se iz etičkih razloga protive brisanju sećanja.
Nedavna ispitivanja obavljena nad laboratorijskim životinjama pokazale su kako se sećanjima može manipulisati putem hemikalija. Jedan lek poznat kao ZIP, na primer, imao je mogućnost da blokira mogućnost pacova zavisnim od kokaina da se sete mesta na kojima su redovno dobijali doze droge.
Drugi lekovi koji su već testirani na ljudima mogu olakšati emocionalnu bol povezanu sa sećanjima na traumatične događaje.
Upotreba lekova koji brišu sećanje namenjena je osobama koje su žrtve napada, saobraćajnih nesreća, prirodnih katastrofa i terorističkih napada.
Ipak, američka Predsednička komisija bioetike zaključila je da je sećanje usko povezano sa načinom na koji osoba doživljava sebe i da traganje za načinom da se reši posttraumatski stres u obliku pilule, a ne psihološkog savetovanja, može biti destruktivno.
„Takvi argumenti nisu ubedljivi. Neka sećanja, kao naprimer, onih radnika koji raščišćavaju područja pogođena prirodnom katastrofom, nemaju nikakvog značaja za njihov identitet. Lekovi bi mogli da ubrzaju proces njihovog psihičkog oporavka efikasnije nego savetovanje“, smatra Adam Kolber, profesor prava na Pravnom fakultetu u Bruklinu.
Mogući izuzetak bili bi slučajevi gde je zbog istrage nekih zločina neophodno da se svedoci i žrtve sećaju detalja događaja.
U ovim slučajevima, lekari bi mogli da konsultuju policiju pre propisivanja lekova za brisanje sećanja.
