Glas Rusije: Šta EU želi od Srbije?
Skorašnje pogoršanje u odnosima između Srbije i Kosova je još jedan znak da je prerano staviti u prošlo vreme krizu na Balkanu.
Krajem jula meseca, odred albanskih specijalnih snaga zauzeo je na prepad punktove na kosovsko-srpskoj granici. Ali Srbi koji žive u Severnom Kosovu, oslobodili su punktove. Kao rezultat, jedan Albanac je ubijen, a nekoliko Srba je ranjeno. Ovo je najveći sukob na Balkanu u poslednjih nekoliko meseci.
Ispostavilo se da je međunarodna misija, koja je de jure odgovorna za stabilnost u tom regionu, nemoćna. NATO je poslao još 700 svojih ljudi da ojačaju kontigent na Kosovu.
U ponedaljak je u bivšu Jugoslaviju stigla Angela Merkel, kancelar Nemačke. I sada, šta može ona, kao i svetska zajednica u celini, da učini, kako bi doneli mir u tom napaćenom regionu? Da rasprave o ovom pitanju, ruski i nemački eksperti imali su video konferenciju između Moskve i Berlina, a sve to prenosi Glas Rusije.
Gospođa Merkel nije prvi nemački zvaničnik koji je pristigao u bivšu Jugoslaviju poslednjih dana. Početkom avgusta, Ministar inostranih poslova Nemačke, Gvido Vestervel, posetio je Kosovo. Balkan je u sferi nemačkih intetresa, najviše zbog toga što se bivša Jugoslavija sada suočava sa finansijskim poteškoćama.
Nemački ekspert za jugo-istočnu Evropu, Franc-Lotar Altman kaže:
„ Skorašnji incident na kosovsko-srpskoj granici jako zabrinjava Nemačku. Balkanski region je još terra incognita za EU, koja ne zna još šta da radi, kako bi ustanovila mir u regionu.“
Uprkos činjenici da je samoproklamovana država Kosovo priznata od strane 79 zemalja, Rusija je nije priznala. Status nezavisne države mora da se zasluži, a Kosovo i dalje radi premalo da bi to zaslužilo, veruje Rusija.
Ruski ekspert za događaje na Balkanu Elena Guskova kaže:
„Verujem da Kosovo još ne može postati punopravan član evropske familije demokratskih država. Ne ispunjavaju trenutno ni jedan uslov da bi bili demokratska država. Ipak, EU izgleda da ignoriše ovu činjenicu. Ali Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova i gospođa Merkel je došla u Beograd da pokuša da ubedi Srbe da to učine. Kosovski Albanci nisu takve diplomate kao što je kancelarka Nemačke – oni su izabrali da presiraju Beograd silom, i napali su Srbe koji žive u severnom Kosovu. U drugim delovima Kosova, praktično nema Srba – ili žive iza bodljikave žice, u nemogućim uslovima za život. Ali podsticanje etničkih sukoba nije baš demokratski način, da se zahteva priznjavanje nezavisnog statusa, zar ne?“
„Glavni cilj posete gospođe Merkel je da sama proceni trenutnu situaciju i da „posavetuje“ Srbe da priznaju nezavisnost Kosova, “ veruje Elena Guskova.
Ipak, nemački eksperti, poriču da gospođa Merkel namerava da izvrši pritisak na Beograd da donese odluku. Nemačka nema drugog interesa u bivšoj Jugoslaviji osim održavanja mira, rekli su.
Dok ruski ekspert, Pjotr Iskanderov veruje, da na ovaj ili onaj način, Zapad ne daje mnogo izbora Beogradu :
„Da bi bio uspešan, svaki razgovor mora da se završi nekom vrstom kompromisa,“ gospodin Iskanderov kaže. „ Ali izgleda kao da Nemačka ni ne vidi drugi način da upostavi mir na Balkanu, osim nagovora Beograda da prizna nezavisnost Kosova. Međutim, kompromis je zapravo moguć – međunarodno pravo dozvoljava da i Srbija i Kosovo postanu članovi EU bez određivanja statusa Kosova. Uostalom, Kipar je takođe jedan od članova EU, i pored toga što je njegov status sporan – Turska polaže pravo na deo ovog ostrva.“
I pored svega, u skorijoj budućnosti, šanse da se Srbija priključi EU su jako male. EU uvek izmišlja nove prepreke kako bi to sprečila. Prvo je zahtevala od Beograda da izruči Srbe koji su učestvovali u vojnim akcijama. Nakon što je Beograd to učinio, EU je počela da insistira na priznavanju nezavisnosti Kosova od strane Srbije – i izgleda da ovo neće biti poslednja prepreka za Srbiju na putu ka pridruživanja EU, piše Glas Rusije.
