Koliko trošimo u trgovinama?
Kada promet pada svuda, osim u radnjama za socijalno ugrožene građane, to je jasan znak da kupovna moć građana opasno slabi.
Ako se prosečan račun u velikim trgovinskim lancima istopio desetak odsto, a u SOS marketima je iz dana u dan sve više kupaca, onda je to pravi indikator stanja kupovne (ne)moći građana.
Računica Unije poslodavaca Srbije pokazuje da je promet u maloprodaji, u poređenju sa 2008. opao 17 odsto, dok je, sa druge strane, promet u SOS marketima u poslednjih godinu dana više nego udvostručen.
U vodećim trgovinskim kućama nisu voljni da javno govore o prometu i prosečnom računu koji kupac napravi na kasi, ali, kako nezvanično saznajemo, prosečan račun u manjim objektima iznosi od 350 do 450 dinara, u supermarketima od 600 do 800 dinara.
Dotle prosečna kupovina u hipermarketima vredi od 1.800 do 2.000 dinara. U malim radnjama na ćošku situacija je znatno alarmantnija, pa prosečan račun neretko pada i ispod 200 dinara, čak i na 150, zbog čega su mnogi bili primorani da stave ključ u bravu.
Kupac je, zbog toga, dragoceniji nego ikada, a trgovcima ponestaje marketinških kampanja kojima bi ih privukli. Čim su u jednom trgovinskom lancu uveli vikend popust od deset odsto, to su odmah uradili gotovo svi drugi. Nakon što su jedni smislili popust za penzionere, ubrzo su im se pridužili i drugi.
Poslednje oružje koje se još nije omasovilo kod nas su takozvane kartice lojalnosti. Popularne na Zapadu i u zemljama okruženja, poput Hrvatske, kupcima donose olakšice. Pitanje je dana kada će nam u supermarketu ponuditi i ovu „pogodnost”.
