Kupujemo lekove „na svoju ruku“

Građani u sve većoj meri praktikuju lečenje „na svoju ruku“ i samo u prva tri meseca ove godine podignuto je 2, 5 miliona kutija više nego u prva tri meseca lane, a ako se takav „trend“ nastavi, do kraja godine biće potrošeno 100 miliona kutija više nego lane.
 
„To za posledicu ima ne samo finansijski izdatak, nego treba imati u vidu i činjenicu da je pre tri godine za lekove potrošeno 18 milijardi dinara, a ove godine gotovo 40 milijardi“, izjavio je direktor RZZO Aleksandar Vuksanović. 

On je rekao da to sprečava ne samo da se uštedi novac koji bi mogao da se koristi za nešto što je zaista neophodno, već ima i loše posledice po zdravlje ljudi. 

„Neki antibiotici, od kojih se pojedini daju kod najtežih bolesti kada nema drugih mogućnosti često se koriste kao terapija, što ima za posledicu da su sojevi bakterija koji se kod nas izoluju multirezistentni i kad se uporede oni koji se izoluju kod nas, Nemačkoj i u Francuskoj, primećuje se da su naši sojevi otporni na ogroman broj antibiotika“, objasnio je Vuksanović. 

„Plašim se da u slučajevima neke velike potrebe nećemo imati oružje da se adekvatno borimo protiv takvih infekcija“, kazao je Vuksanović. 

On je naveo da se u velikim količinama najviše troše lekovi za smirenje koji, nakon tri meseca korišćenja, ne daju nikakve efekte, a da je jedan od raloga za to i neinformisanost građana. 

U prva tri meseca ove godine propisano je i 700.000 kutija više lekova za kardiovaskularne bolesti, nego u istom periodu lane, pokazali su podaci RZZO. 

Farmaceuti upozoravaju da neracionalna potrošnja lekova nije samo ovdašnji već i globalni problem. Tako se u Evropi, na primer, godišnje plaća oko 90 milijardi evra na ime odšteta zbog neželjenih dejstava lekova, a prema podacima iz 2000. godine u bolnicama SAD je od neželjenih efekata lekova umrlo 0,5 odsto pacijenata. 

Predstavnici Profesionalnog udruženja farmaceuta i farmaceutskih tehničara u Srbiji „Farmaceustko jezgro“ navode da se uglavnom sugeriše da su za prekomernu, odnosno neracionalnu upotreba antibiotika odgovorni apotekari koji ih prodaju bez recepta. 

U Srbiji je u 2009. godini, prema rezultatima Evropskog istraživanja, prodato 115 odsto više antibiotika bez recepta, nego na recept, a apoteke su proglašene odgovornim za neracionalnu upotrebu lekova uprkos činjenici da se u Srbiji ne zna njihov tačan broj. 

Najveći broj apotekara se zapravo trudi da pomogne pacijentima. Farmaceuti stoga smatraju da je, shodno odredbama Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, Agencija za lekove i medicinska sredstva jedina ovlašćena da prikuplja i obrađuje podatke o prometu lekova na teritoriji Srbije. 

Navodi se i da je neophodno da se uspostavi adekvatno vođenje evidencija na svim nivoima zdravstvene zaštite – primarnoj, sekundarnoj i tercijarnoj.