Mas: Priznanje Kosova nije uslov za put Srbije ka EU
Ambasador Nemačke u Beogradu, Volfram Mas, kaže da priznavanje nezavisnosti Kosova nikada nije bio uslov za približavanje Srbije EU, ali nema odgovor na pitanje da li bez postizanja novih dogovora u dijalogu Beograda i Prištine Srbija može da dobije status kandidata.
„Ono što očekujemo jeste rešavanje problema koje će omogućiti normalizaciju odnosa. Iz iskustva znamo da tu ipak postoji veliki manevarski prostor“, kaže Mas.
Mas je kazao da je cilj posete Angele Merkel Beogradu da se vidi dokle je Srbija stigla u ispunjavanju kopenhaških uslova i da li sve ide glatko na tom putu i dodao da će Merkelova podržati nastavak evrointegracija Srbije.
Potencijalni kandidat za članstvo u EU, kako je rekao, mora da obezbedi političku stabilnost zemlje, vladavinu prava, odgovarajuće zakonodavstvo i sudstvo, kao i dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju. Na pitanje da li se regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi, odnose i na Kosovo, Mas je odgovorio potvrdno i dodao da je Kosovo deo regiona.
„Mi se nismo odredili kako će u detaljima biti definisan taj odnos između Beograda i Prištine. A što se Nemačke tiče, mi smo priznali Kosovo kao nezavisnu državu. Naš ministar inostranih poslova Gido Vestervele je prošle godine u Beogradu, a isto tako pre 10 dana u Prištini, izjavio da su granice za nas u ovom regionu konačne“, rekao je Mas.
Stefanović: Srbija neće prihvatati pečate sa atributima takozvane države Kosovo
Na narednoj rundi pregovora Beograda i Prištine, zakazanoj za 2. septembar u Briselu, Srbija neće prihvatiti nijedno rešenje za carinske pečate na kojem bi bili istaknuti bilo kakvi atributi takozvane države Kosovo.
Kako je za ”Novosti” potvrdio šef našeg pregovaračkog tima Borislav Stefanović, prihvatljiva je samo ona opcija koja će omogućiti zaštitu legitimnih nacionalnih interesa Srbije, Ustava, a koja će istovremeno biti u skladu sa stavom Unmika i Rezolucijom SB 1244.
„Ne bih ulazio u to da li ćemo na kraju postići sporazum o jednom ili dva pečata, ali je sigurno da na žigovima neće biti natpisa poput ”Carina Republike Kosovo” ili drugih koji bi direktno zadirali u status južne srpske pokrajine“, kaže Stefanović.
Kako saznaju ”Novosti”, nije isključeno ni da se na žigu, umesto Unmik, reč Kosovo veže za formulaciju ”po Rezoluciji SB 1244”, a sličan model koristio bi se i za učešće Prištine na regionalnim forumima.
Stefanović tvrdi da zastupljenost Kosova na međunarodnim skupovima neće biti tema narednih razgovora, već će se o tome raspravljati u kasnijim rundama dijaloga. Na dnevnom redu 2. septembra, pored pečata, biće i telekomunikacije, univerzitetske diplome i katastar.
Potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije Božidar Đelić kaže nam da je postizanje dogovora o carinskim pečatima i učešću KiM na međunarodnim forumima predviđeno i Akcionim planom za brže sticanje statusa kandidata: „To nisu novi uslovi za kandidaturu i nisu nam već nametnuta gotova rešenja. Reč je o preporukama Brisela da se ovo pitanje reši kroz dijalog Beograda i Prištine. Mi smo spremni da se dogovorimo, ali ne i da pređemo naše ”crvene linije” oko Kosova.“
U Akcionom planu koji je zadat Vladi na putu ka Briselu, navedeno je i niz obaveza koje proizilaze iz ”plana od šest tačaka” generalnog sekretara Ban Ki Muna, o rekonfiguraciji Unmika i raspoređivanju Euleksa na KiM.
U dokumentu Vlade piše da, osim postizanja dogovora o pečatima i slobodnom kretanju ljudi i robe, kao i učešća Kosova na forumima, treba dodatno pojačati nadzor na administrativnoj liniji sa KiM i poboljšati saradnju sa Euleksom i kosovskom policijom. Među preporukama koje se tiču južne srpske pokrajine nalazi se i pitanje snabdevanja Srba električnom energijom.
