Da li postoji mogućnost da nezadovoljstvo radnika kulminira?

Teška ekonomska situacija, mala i neredovna primanja, velika nezaposlenost i nesigurnost da će se zadržati posao i nezadovoljstvo građana stvarnost je Srbije.
 


 
Proteklih nekoliko nedelja to je sve očitije jer je saobraćaj na mnogim putevima bio blokiran.

Umesto vozila, na njima su bile barikade koje su postavili nezadovoljni seljaci i radnici u borbi za svoja prava. Veći deo njih se izborio, iako su se, uglavnom borili za ono što im pripada i što su zaradili.

Da li Srbiju očekuje talas nezadovoljstva građana, organizovani protesti radnika okupljenih oko sindikata, budući da je situacija veoma loša?
 
Predstavnici nekoliko sindikata u Srbiji ukazuju na to da ne treba očekivati organizovano okupljanje radnika iako je nezadovoljstvo veliko. Takođe, oni kažu da se radnička borba inicijalno pokreće u fabričkim pogonima, dakle manjim sredinama, nakon čega se uključuju i centrale sindikata, i da je to snaga koju ne treba zanemariti.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sinidkata Srbije Ranka Savić ukazuje na to da je izliv nezadovoljstva radnika očekivan, ali da najave protesta nema. „Masovno okupljanje radnika ne treba očekivati, a po svemu sudeći, potrebna je nova organizacija sindikata“, rekla je Ranka Savić.

Ona objašnjava da „nisu naši sindikati manje snažni nego oni u Evropi, ali je tamo masovnost potpomognuta i finansijski i organizaciono saradnjom s određenim partijama, pre svega socijaldemokratske opcije. U Srbiji se zvono za uzbunu odavno čuje pošto je nezaposlenih mnogo, a razlike su velike jer kriza gotovo da nije dotakla javni sektor, dok je realni sektor u veoma teškoj situaciji“.

Predsednik sindikata Nezavisnost Branislav Čanak kaže da velike proteste, uprkos ogorčenosti radnika, ne treba očekivati jer se radnici u poslednje vreme bore za kratkoročne ciljeve koji im znače egzistenciju – isplatu plata i doprinosa, dok su strateški ciljevi gurnuti u stranu.

„Sadašnje stanje i po kvalitetu i po kvantitetu prevazilazi sidnikat, koji je samo jedan činilac i sve više je reč o političkom pitanju, a ne socijalnom. Nesvrsishodno je puko iskazavanje nezadovoljstva, potrebno je imati cilj i upozoriti odgovorne na to da je postojeće probleme neophodno otkloniti jer se, u suprotnom, odlaže suočavnje s problemom koji je vrlo ozbiljan i izazovan i može dovesti i do promena u političkom sistemu Srbije“, rekao je Čanak.
 

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine dr Milorad Mijatović ukazuje na to da se u Srbiji veoma teško živi, da su plate najniže u regionu, a nezaposlenost najveća. Po njegovim rečima, budući da se očekuje novi talas ekonomske krize, postoji mogućnost da na jesen nezadovoljstvo radnika kulminira.

„Praktično, u Srbiji ne postoji realan sektor, a i u preduzećima u kojima se radi plate su veoma male pa se teško spaja kraj s krajem“, kaže Mijatović.

On dodaje da je „zato moguć scenario socijalne bombe koja u određenom trenutku može eksplodirati, pogotovo što još nema pravih mera za izlazak iz krize, a i ono što je dosad urađeno nije dalo odgovarajuće rezultate. Nova kriza znači produbljenje postojeće – gubitak radnih mesta i smanjivanje plata, a pošto se problemi ne mogu rešiti kroz institucije sistema, verovatno će se tražiti mogućnost da se to učini na neki drugi način“.

Dakle, okupljanja radnika, iako je situacija takva da je to zrelo da se desi, po svemu sudeći neće biti. Umesto vruće radničke jeseni, moguće je da nas očekuje apatičan ulazak u zimu. S nadom da neće biti novih poskupljenja i da će se nekako prebroditi sve što nas očekuje.