Bafet: Vreme je da bogataši podnesu žrtvu kad je zemlja u krizi

„Naše vođe su zatražili da se ‘zajednički žrtvujemo’. Ali, istovremeno, mene su poštedeli. Proverio sam sa svojim megabogatim prijateljima – oni su takođe ostali netaknuti“, poručio je američki milijarder, predsednik i izvršni direktor kompanije Berkshire Hathaway, Voren Bafet.

On je u svom obraćanju javnosti rekao da „iako se siromašna i srednja klasa bori za SAD u Avganistanu, a većina Amerikanaca jedva sastavlja kraj s krajem, megabogati i dalje uživaju u sjajnim poreznim olakšicama“.

„Neki od nas investitora koji obrćemo milijarde imamo 15-procentnu stopu poreza. Drugi vlasnici deonica koji posluju samo 10 minuta plaćaju isti porez kao i mi, dugoročni investitori“, piše Bafet za New York Times.

On dodaje kako takvo blagostanje milijarderi uživaju zahvaljujući prijateljima na visokim mestima, pa su zakonodavci primorani da štite bogate. Bafet napominje kako je prošle godine platio skoro sedam miliona dolara poreza što zvuči kao puno novca. Ali, zapravo je time platio samo 17,4 posto od njegovog oporezivog dohotka, što je zapravo manji postotak nego što je platilo više od 20 ljudi u njegovoj firmi. Oni su plaćali u proseku 36 posto poreza.

„Dakle, ako zaradite novac zahvaljujući novcu, plaćate manje poreza, ali kao radnik ćete biti znatno više oporezovani“, ističe Bafet, dodajući kako je prošle godine oko 80 posto državnih prihoda ubrano iz poreza na dohodak i na plate. On napominje i kako su stope za bogate 1980-ih i 1990-ih bile daleko veće.

Američki milijarder naglašava da veće poreske stope na kapitalnu dobit i dividende ne znače manje ulaganja, navodeći primer prema kojem je između 1980. i 2000. otvoreno gotovo 40 miliona radnih mesta, dok su niže poreske stope nakon toga dovele do daleko manje novih radnih mesta.

„Dobro znam mnoge megabogate i velike ljude koji su vrlo pristojni i vole Ameriku, ceneći mogućnosti koje im je dala. Mnogi od njih pomažu ljudima i većini zasigurno ne bi smetalo da plaćaju više poreza, posebno sad kad mnogi od naših sugrađana pate“, navodi Bafet.

Dvanaest članova Kongresa uskoro će se baciti na ključni posao preraspodele državnih finansija. Upućeni na to da smišljaju plan kojim bi smanjili 10-godišnji deficit od najmanje 1,5 biliona dolara.

„Bitno je, međutim, da postignu daleko više od toga. Amerikanci brzo gube veru u sposobnost Kongresa da se bavi fiskalnim problemima naše zemlje. Samo odgovarajuća akcija može promeniti takav osećaj“, poručuje milijarder i dodaje:

„Čak i bogata Amerika ne može ispuniti neka obećanja. Ja bih ostavio iste stope za 99,7 posto poreskih obveznika i smanjio porez na plate. To bi pomoglo siromašne i srednju klasu. No, za one koji zarađuju više od milion dolara – bilo je 236.883 takvih domaćinstava u 2009. – podigao bih stope, kao i na dividende i kapitalne dobitke. Za one koji zarađuju deset i više miliona dolara predložio bih i dodatne stope“.

Bafet na kraju ističe da je Kongres dugo štitio velike bogataše, te da je vreme da sad oni podnesu žrtvu kad se zemlja našla u krizi