I kompjuteri krivi za krizu
Berzanski stručnjaci tvrde da kompjuterski programi kojima se kupuju i prodaju akcije, bitno utiču na rast i pad kurseva. Izračunato je da postotak „krivice“ kompjutera za finansijsku krizu iznosi, u najmanju ruku 37,88 odsto.
O čemu je reč? Igrači na sreću koji izazivaju svoju i tuđu sudbinu kupovinom i prodajom akcija, kockari koji su kladionice zamenili berzama, prepuštaju specijalizovanim kompjuterskim programima gro odluka o trgovini akcijama. Bez komande vlasnika, kompjuteri kupuju i prodaju akcije – ako im, opet elektronskim putem, pristignu vesti o promenama kurseva, prognozama rasta ili pada akcija.
Prema raspoloživim podacima, oko pet miliona kompjutera veleakcionara– koji žongliraju bilionima evra i dolara– diže u visine, ili ruši, kurseve na berzama. Od Njujorka, preko Londona, do Tokija…
Jedan od osnovnih mehanizama koji utiče na elektronske odluke kompjutera jeste „Leksikon“ (Lexicon), računsko informativni servis koncerna Dau Džons koji upravlja i vodećim finansijskim dnevnikom „Vol strit džornalom“. Posebnost „Leksikona“ je u tome da je u potpunosti isključenljudski faktor. Servis ne analizira, ne daje prognoze, ne komentariše događanja… Njegova informacija oslanja se na brojke i statistike, koje elektronskom brzinom (pre)usmeravaju rad kompjutera…
Haj-frekvensi-trejding i Algo-trejding su nazivi za ovakve trgovine akcijama. Njihova popularnost se obrazlaže i činjenicom da svoje podatke crpe od svojih klijenata i iz baza aktuelnih podataka svetskih lidera u određenim domenima privrede. Drugim rečima, Dau Džons je u svako doba dana i noći kadar da uvaži rast ili pad proizvodnje – kod Dženeral motorsa i Folksvagena, kod nemačkog koncerna čeličana Tisen-Krup…
Programi ove vrste, naravno, ne mogu nauditi privrednim džinovima, poput pomenutih koncerna, ali mogu i te kako uticati na osetljive berzanske balanse, i više od toga – preko noći mogu „izibrisati hiljade ili desetine hiljada radnih mesta. Nekima ovakvi rezultati donose basnoslovno bogatstvo. Druge bacaju na dno ispod socijalnih lestvica, strmoglavljuju u bedu i nemaštinu..
Parafrazirajući izraz iz Geteovog Fausta, mogla bi se reći da je reč o velociferijanskom karakteru berzanske politike: Gete je kovanicu osmislio od latinske reči „brzina“ (velocitas) i „lucifer“, odnosno đavo.
