Paradajz neće ni za džabe
Za paradajz na leskovačkim pijacama nema kupaca, iako je cena od 5 do 15 dinara. Proizvođači za to krive nakupce i izostanak izvoza, a probleme bi mogla rešiti agroberza, gde bi proizvođači i prerađivači bili u direktnom kontaktu.
Ove godine paradajz je zasađen na 20% više površina nego prošle godine: na 600 hektara u plastenicima i 1.300 hektara na otvorenom. Vremenske prilike bile su povoljne i paradajz je na otvorenom ranije sazreo, pre nego što je obran u plastenicima.
Tako se na domaćem tržištu našlo mnogo više paradajza nego što je uobičajeno. I – što je po mišljenju proizvođača presudno – ove godine nema izvoza.
Prošle godine paradajz iz leskovačke kotline prodavao se u Rusiji, Rumuniji, Bugarskoj. Najveću korist ponovo imaju nakupci koji zbog dobrog i bogatog roda obaraju realne cene. To je razlog što se paradajz prodaje za samo 5 dinara, dok se prošle godine prodavao po 30-40 dinara.
U Stajkovcu, najvećem „plasteničkom“ selu, proizvođači su ogorčeni jer ne mogu da povrate ono što su uložili.
„Jedno seme je deset dinara, a gde je đubrovo, hemija, gorivo koje je iz dana u dan skuplje“, kaže Zoran Mitić iz Stajkovca. „Mnogi iz ovog sela odlučili su da ovogodišnji rod ne beru.“
Isto raspoloženje i na leskovačkoj kvantaškoj pijaci. Kupaca nema, pa ono što se u toku dana proda ne može samo da pokrije troškove dolaska i boravka na pijaci.
Nakupci su tu, gde su prerađivači
Slobodan Stoiljković, iz Konjina kod Lebana, kaže da ništa nije prodao dva dana. „Nećemo imati da obnovimo proizvodnju naredne godine“, ističe Zoran Zdravković iz Navalina. „Teško onom ko je uzeo kredit za proizvodnju.“
Na zelenim pijacama paradajz je, u zavisnosti od toga da li ga prodaju proizvođači ili preprodavci, od 10 do 30 dinara. U oba slučaja se slabo kupuje.
Miodrag Đorđević iz Savetodavne stručne poljoprivredne službe u Leskovcu kaže da ovakvu situaciju ne pamti poslednjih 37 godina koliko radi taj posao. Smatra da će biti nešto bolje krajem meseca, jer će potražnja biti veća zbog spremanja zimnice, a paradajz će se brati samo na otvorenom.
Izlaz bi mogla biti Zelena zona – agroberza po ugledu na holandske, gde će proizvođači i prerađivači biti u direktnom kontaktu.
Za projekat Zelene zone koja se planira na površini od 100 hektara iz programa „Progres“ već je izdvojeno 485.000 evra. Za otvaranje pogona za preradu, hladnjače i pogone za sortiranje već ima zaintereovanih stranih investitora.
