Iz uljnih škriljaca moguće dobiti oko 500.000 tona nafte
Srbija raspolaže rezervama od oko pet milijardi tona uljnih škriljaca, iz kojih je godišnje moguće dobiti oko 500.000 do 600.000 tona nafte, zbog čega će u našoj zemlji biti intezivirani istraživački radovi tog nekonvencionalnog izvora energije, najavio je danas državni sekretar za rudarstvo Zlatko Dragosavljević.
Za istraživanje uljnih škriljaca u Srbiji, posebno na području Aleksinca, zainteresovano je nekoliko kompanija, među kojima su i Naftna industrija Srbije (NIS), dve energetske kompanije iz Estonije i jedan investicioni fond, rekao je Dragosavljević.
Država Srbija je takođe zainteresovana za strateško partnerstvo sa kompanijama koje žele da istražuju uljne škriljce u Srbiji i vlada će na jesen izaći sa jasnom strategijom o načinu izbora strateškog partnera, najavio je Dragosavljević, za okruglim stolom Internet časopisa „Balkanmagazin“ pod nazivom „Uloga uljnih škriljaca u prevazilaženju energetske krize“.
U Srbiji su rezerve uljnih škriljaca, stena bogatih organskom materijom, smeštene u 23 basena, od kojih najviše na području Aleksinca, Vranja, Valjeva, Mionice i zapadne Morave.
Detaljna geološka istraživanja sprovedena su samo u Aleksinačkom basenu u kome su smeštene rezerve od oko dve milijarde tona, rekao je Dragosavljević i naglasio da bi u Aleksincu površinski moglo da se eksploatiše oko 50 do 60 miliona tona godišnje.
Potencijalna proizvodnja nafte iz uljnih škriljaca u Srbiji u nivou od oko 500.000 do 600.000 tona godišnje činila bi 15 odsto ukupnih količina nafte, koje su godišnje potrebne Srbiji, što bi doprinelo smanjenju spoljnotrgovinskog deficita i povećanju energetske bezbednosti zemlje, pojasnio je Dragosavljević.
Rezerve uljnih škriljaca u Aleksincu prostiru se na površini od oko 20 kilometara, na dubini od oko 75 metara i imaju prosečan sadržaj ulja od oko 10 odsto, naveo je državni sekretar.
On je najavio da će novi zakon o rudarstvu, čija je izrada u toku, omogućiti kompanijama koje su zaista zainteresovane, da vrše geološka istraživanja, a da će one koje su već dobile istraživačka prava, a ne bave se ozbiljno tim poslom, izgubiti pravo na istraživanje u Srbiji.
Trenutno se u svetu uljni škriljci eksploatišu u Kini, Brazilu i Estoniji, a iz njih je moguće dobiti naftu, gas, električnu i toplotnu energiju, kazao je on i objasnio da je i cena nafte od oko 100 dolara za berel uveliko premašila prag koji je potreban da bi proizvodnja nafte iz škriljaca bila isplativa.
Direktor sektora za geološka istraživanja NIS-a Gorica Mandić istakla je da je ta kompanija zainteresovana da istraživanja uljnih škriljaca u Srbiji i da je već podnela zahtev resornom ministarstvu za dobijanje istražnih prava.
Ona je najavila da će NIS do kraja godine završiti pilot projekte i ugovore sa stranim kompanijama za istraživanje nekonvencionalnih izvora energije, među kojima će značajno mesto zauzeti istraživanja uljnih škriljaca.
Šef PR kompanije „Lukoil“ Grigorij Volček ocenio je da će u svetu sve više rasti nivo nafte dobijene iz uljnih skriljaca, a povećaće se i uticaj nafte dobijena na taj način na ukupnu cenu nafte.
On je naveo da se najveće rezerve škriljaca nalaze u SAD, Kini, Brazilu, Rusiji i Estoniji, koja ima najsavremenije tehnologije za dobijanje energenata iz uljnih škriljaca.
