Gorivo nije pojeftinilo dve godine
Srbija, posle Grčke i Mađarske, ima najskuplje gorivo u regionu. Dok se litar benzina u Srbiji toči po ceni od 1,35 – u Grčkoj je 1,7, a u Mađarskoj 1,39 evra.
Istovremeno, litar evrodizela u Grčkoj je 1,46, u Mađarskoj 1,35, a u Srbiji 1,32 evra.
U Udruženju naftnih kompanija Srbije kažu da su razlozi visokih cena derivata velika državna zahvatanja, koja kod benzina idu do 52,8 dinara (samo Grčka ima veće akcize od Srbije – 58,7 odsto), dok kod evrodizela, država u svakom litru učestvuje s 42,6 odsto.
Tome treba pridodati i obaveze prema budžetskom fondu za vanredne situacije i registru hemikalija, ali i obaveze prema budžetskom fondu za šume, gde se nadoknada uplaćuje kao procenat ukupnog prihoda.
Kako se nezvanično saznaje, iako se privatnici večito vade na NIS, pod izgovorom da im je on reper za cene u maloprodaji i da, ako kod njih pojeftini, da će i kod ostalih biti jeftinije, njihova zarada na derivatima je u proseku oko 10 dinara po litru, što je duplo više nego kada je Uredba o cenama bila na snazi. Da je liberalizacija u Srbiji sprovedena do kraja i da postoji prava konkurencija, gorivo bi sigurno bilo jeftinije, kaže Boban Atanacković, predsednik UO Nafte, napominjući da ovako NIS i dalje diktira cenu domaćih derivata. Iako bi na pumpama uvozni evrodizel mogao da bude jeftiniji, to nije realno, jer je NIS-ov dizel D2 skuplji, iako nije evropskog kvaliteta.
Pošto je u ukupnom prihodu naftnih kompanija visok udeo akciza, naftne kompanije su obavezne da i na taj deo plaćaju taksu, što u velikoj meri opterećuje krajnju cenu, upozoravaju u udruženju.
Upitani da li je zbog odnosa kursa evra i dinara, koji je jačao u poslednje vreme, bilo prostora da gorivo pojeftini – u udruženju kažu da je za poslednja dva meseca rast kursa evra bio mnogo brži od poskupljenja goriva. Ako je i dolazilo do nekih poskupljenja u maloprodaji benzina i dizela – ona su bila minimalna.
I pored svih ovih nameta i vrlo skupog goriva koje se toči u Srbiji, promet, kažu u udruženju, nije opao za 20 odsto, kako se spekuliše poslednjih dana. Pad prometa je primetan, ali je znatno manji. Istovremeno, očigledan je rast potrošnje tečnog naftnog gasa, koji je najjeftiniji (upola cene goriva).
Do pojeftinjenja može doći samo ako se smanje akcize i ukinu dvojni rezervoari za carinjenje i skladištenje goriva. Država treba da zna da smanjenjem akciza, zbog kojih bi pojeftinilo gorivo, ne bi smanjila planirani priliv para u budžet, jer bi se povećala prodaja goriva i time nadoknadila ta razlika, pojašnjavaju u udruženju.
Ljubinko Savić, samostalni savetnik u Privrednoj komori Srbije, kaže da je za prvih šet meseci ove godine promet benzina opao od tri do tri i po odsto, a da je zabeležen rast prometa dizela i evrodizela, upravo, za toliko. Istovremeno je primećen pad potrošnje TNG za šest do sedam odsto, ali da nema govora da je pad prodaje 20 odsto.
Iako nije mogao da komentariše koliko je u ovom času realna cena goriva u Srbiji, odnosno da li bi gorivo moglo da bude i jeftinije, Savić kaže da treba obratiti pažnju na cene na pumpama kod istih trgovaca, kod kojih se od lokacije do lokacije može videti razlika u ceni i do 10 dinara, bar kada je reč o evrodizelu.
To govori da je sigurno da postoji prostor za snižavanje cene, ali da se u Srbiji to nije desilo poslednje dve godine.
