Oteto se vraća vlasnicima
Odbor za privredu Vlade Srbije usvojio Nacrt zakona o vraćanju imovine i kreće se sa javnom raspravom. Gde nije moguća naturalna restitucija izdaju se obveznice i isplaćuje akontacija do 10.000 evra
Oduzeta imovina posle 9. marta 1945. godine primenom čak 39 zakona, propisa, uredbi, konačno će biti vraćena starim vlasnicima ili njihovim naslednicima – u naturi gde god je to moguće. Ovo predviđa Nacrt zakona o vraćanju imovine i obeštećenju, koji je u petak usvojen na vanrednoj sednici Odbora za privredu i finansije Vlade Srbije i upućen na javnu raspravu.
Za imovinu, koja ne može da se vrati u naturi predviđena je isplata akontacije u vrednosti 10 odsto osnovice obeštećenja odnosno maksimum milion dinara (za one koji primaju socijalnu pomoć do 50 odsto osnovice) i izdavanje obveznica čija će naplata trajati dve decenije, počev od januara 2015. godine. Država je za obeštećenje spremna da izdvoji dve milijarde evra, a izdavanje obveznica biće regulisano posebnim zakonom, koji mora da bude usvojen do 31. decembra 2014. godine.
Zakon, kojim se posle 66 godina ispravlja istorijska nepravda, a da se pritom ne ugrožava finansijska stabilnost zemlje i ne čini nova nepravda, naći će se u skupštinskoj proceduri u redovnom postupku u septembru, najavio je u petak Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije. Od stupanja na snagu zakona stari vlasnici i njihovi naslednici imaju rok od dve godine da podnesu zahtev za povraćaj imovine Direkciji za restituciju. Gde je situacija „čista“, prve odluke o vraćanju imovine u naturi mogu da se očekuju već sledeće godine.
– Naslednici će moći da podnesu zahtev, ali će potom morati da dostave novo rešenje o ostavinskoj raspravi, kojom će biti obuhvaćena imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata – navodi Đelić. – Ne možemo da prihvatimo ranija rešenja o ostavinskoj raspravi, jer se u tim sudskim postupcima naslednici nisu izjašnjavali o otetoj imovini, niti je ona mogla da bude predmet ostavinske rasprave s obzirom na to da je bila u državnom vlasništvu.
Kako najavljuje Đelić, javna preduzeća moraće da se odreknu one imovine koju koriste, a koja je predmet restitucije i nije neophodna za funkcionisanje i obavljanje delatnosti tog preduzeća. U naturi se vraća i neizgrađeno građevinsko zemljište pod uslovom da na tim parcelama nije predviđena izgradnja objekata od javnog značaja. Vraća se i poljoprivredno i šumsko zemljište.
– Najviše polemika tokom javne rasprave očekujemo po pitanju zamene oduzete nekom drugom imovinom što nacrtom nije predviđeno – ističe Đelić. – Model supstitucije nije uspeo u drugim zemljama, a mi želimo zakon koji je primenjiv. Država nema dovoljno određene vrste imovine da prihvati taj model niti tu imovinu krije od građana. Takođe, model supstitucije može da naruši princip ravnopravnosti i otvara mogućnost korupcije.
Imovina koja je oduzimana tokom Drugog svetskog rata nije predmet ovog zakona. Time su najviše pogođeni Jevreji, ali potpredsednik Vlade Srbije kaže da država ne može da odgovara za postupke okupatora. Ipak, ovo će biti jedna od tema javne rasprave, a najavljen je i razgovor sa premijerom Izraela.
Pravo na povraćaj imovine i obeštećenje nemaju pripadnici okupacionih snaga, strani državljani za koje je obavezu obeštećenja preuzela strana država, kao i oni stranci koji su obeštećeni ili im je pravo na vraćanje imovine priznato pravom strane države. Oni koji mogu da podnesu zahtev su naši državljani i njihovi zakonski naslednici, zadužbine i strani državljani, ali samo ako postoji reciprocitet, odnosno ako naši građani u toj zemlji mogu da stiču i nasleđuju prava svojine.
Nema otuđenja
Od stupanja na snagu ovog zakona pravo svojine na nepokretnostima i drugoj imovini, koja je oduzeta bivšim vlasnicima, ne može biti predmet otuđivanja do pravosnažnosti postupka po zahtevu za povraćaj. To znači da ne može da se prodaje niti privatizuje imovina koja će biti predmet restitucije. Do stupanja na snagu zakona o tome će se voditi računa, obećava Đelić.
Maksimum
Država računa da će dve milijarde evra, što je deset agrarnih budžeta Srbije, biti dovoljno za obeštećenje starih vlasnika. Ukoliko taj iznos bude premašen onda će se svima u istom procentu umanjiti iznos koji treba da dobiju. Dakle, zakonom će se utvrditi koeficijent obeštećenja i maksimalni iznos po bivšem vlasniku.
Zaštićeni stanari
Bivšim vlasnicima vraćaju se stambene zgrade, stanovi, lokali, kuće, koje su u vlasništvu države. Ukoliko u tim zdanjima žive zaštićeni stanari, imovina se vraća starom vlasniku koji postaje zakupodavac. Dakle, zaštićenog stanara ne može da izbaci iz nekretnine niti može da mu naplaćuje skuplju kiriju od one koju već plaća. I poslovni prostor, vraća se ranijim vlasnicima, ali zakupci imaju pravo da po istim uslovima nastave da koriste taj prostor u roku od dve godine od stupanja na snagu zakona. Za poljoprivredno zemljište je to tri godine.
