Počeli pregovori o novom budžetu EU

Ministri za evropske poslove zemalja članica EU pokrenuli su debatu oko budžeta Evropske unije za period od 2014. do 2020. godine.


Evropska komisija je predložila u junu budžet od 972,2 milijarde evra, dok je u prethodnom sedmogodišnjem periodu evropski budžet iznosio 925 milijardi evra.

Rasprava o evrofondovima iz kojih siromašni regioni i nove članice obilato dobijaju novac i nadoknađuju kaskanje za bogatom Evropom, prva je prilika da svih 27 članica zajedno razmotri junski predlog budžeta Evropske komisije.

„Biću zadovoljan ako rasprava pokaže jasno kakvi su zahtevi pojedinih članica“, kaže državni sekretar u poljskom ministarstvu inostranih poslova Mikolaj Dovgjelevič.

EK je izašla u susret željama novih članica da na istom nivou kao u dosadašnjem budžetu ostanu sredstva za poljoprivrednu politiku i kohezione fondove za siromašnije, a da se povećaju izdvajanja za inovativnost i politiku prema susedima i suočavanje sa talasom izbeglica.

To je u oštroj suprotnosti sa stavom Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Holandije i Finske, koje više uplaćuju u budžet EU nego što iz njega troše i koje su tražile da sledeći budžet ostane na istom nivou kao sadašnji.

Predlog EK predviđa da budžetski izdaci za tzv. Kohezione mere, odnosno pomoć siromašnijim članicama EU, ostanu na sadašnjem nivou od 376 milijardi evra, ali da budu povećani troškovi za istraživanja i inovacije, kao i za mere, vezane za imigraciju i zemlje susede Unije.

Neto platiše, na čelu sa Nemačkom i Velikom Britanijom, nastoje da se smanje sredstva za kohezioni fond i da se novac prebaci u druge fondove. Poljska, koja prevodi koaliciju uglavnom novih članica, neto korisnika fondova i takozvanih „prijatelja kohezione politike“ traže da fondovi ostanu bar isti kao do sada.

Najveći korisnik kohezionih sredstava ostala bi Poljska koja bi dobila 80 milijardi evra, više nego što je za razvojne projekte u toj zemlji izdvojeno u sadašnjem budžetu.

Povećanju budžeta EU usprotiviće se zemlje, kao što su Velika Britanija i Nemačka, koje su i same primorane da sprovode stroge mere štednje, u vreme kada prezadužene članice, kao što je Grčka, dobijaju pomoć za spasavanje koja uvećava izdatke evrozone u celini, navedeno je na poljskoj internet stranici.