Dijete su opasne za tinejdžere
Tinejdžerke su toliko opsednute izgledom da preskaču obroke kako bi ostale mršave i lišavaju se mesa i povrća. Ne jedu obaveznih pet obroka, ne unose redovno voće i povrće, a kada ogladne, navale na čips i čokoladu, koji sadrže ogromne količine zasićenih masti i time izlažu sebe neplodnosti, riziku od srčanog i moždanog udara i mnogim drugim bolestima.
A svaka druga devojčica do 14 godina bila je barem jednom na dijeti, pokazuju rezultati istraživanja britanskih stručnjaka u kom je učestvovalo 2.000 dece i mladih.
– Rezultati do kojih se došlo ovim istraživanjima zaista su poražavajući Ali ni naša iskustva, nažalost, nisu nimalo ohrabrujuća. Na obaveznim preventivnim pregledima, od najranijeg uzrasta pa kroz tinejdžersku dob, uočavaju se odstupanja od preporučenih referentnih vrednosti, pre svega telesne težine. U porastu je broj gojazne dece, ali ne samo u tinejdžerskom dobu, nego i u ranijem uzrastu – objašnjava pedijatar Biljana Đurić iz Doma zdravlja Palilula.
– Loše navike stečene u najranijem detinjstvu, najčešće “kupovinom” roditeljske ljubavi i sitnim ucenama u vidu obasipanja dece slatkišima i raznim grickalicama, naravno da se odražavaju u kasnijem dobu pojavom raznih bolesti modernog doba. Zabrinjavajuća je pojava ekspanzije dijabetesa u dečjem uzrastu, koji u poslednje vreme, čak bez nekog preterivanja, skoro poprima epidemijski karakter. Naravno, ne manji problem je gladovanje do anoreksije kako bi se imala i zadržala “manekenska linija”, što dovodi do psihičkih problema – dodaje ona.
A kakve su posledice loše ishrane? Ukoliko ne unose dovoljno gvožđa koje se nalazi u crvenom mesu, orasima i nekom povrću, telo ne može da se izbori sa infekcijama, a osim toga, javlja se i anemija. Ako im je ishrana bazirana na visoko zasićenim mastima, poput čipsa i ostalih grickalica, može doći do povećanja nivoa holesterola, što za posledicu može da ima infarkt ili moždani udar. Osim toga, dokazano je da tinejdžerke koje drže dijetu imaju ozbiljno oslabljen koštani sistem.
Veliko istraživanje britanskog centra za zdravu ishranu, u kom je učestvovalo preko 2.000 tinejdžera i dece, pokazalo je i to da se generalno dečaci hrane mnogo zdravije od devojčica. Dečaci jedu u proseku tri porcije voća i povrća u toku dana i samo pet odsto dečaka ne unosi dovoljno gvožđa.
Preporučena ishrana
Kalcijum za čvrste kosti
Sav kalcijum apsorbovan u adolescenciji i do 20. ili 25. godine učestvuje u stvaranju koštanog kapitala za budućnost.
Preporučena doza: 1.200 miligrama dnevno; to jest, jedan jogurt + čaša mleka + parče sira + jedna pomorandža ili jedna jabuka + jedna porcija povrća dnevno.
Gvožđe za kondiciju
Svaka sedma adolescentkinja pati od ozbiljnog nedostatka gvožđa.
Preporučena doza: 12 miligrama gvožđa; to je tri šnicle od crvenog mesa nedeljno ili dve šnicle i 200 g spanaća (blitve).
Folna kiselina za dobre ocene
Vitamin B9 štiti od kardiovaskularnih oboljenja i pozitivno utiče na moždane funkcije (pamćenje, razboritost).
Preporučena doza: 300 mikrograma dnevno; to jest oko 200 g zelene salate + jedna porcija zelenog povrća (boranija, grašak, spanać) + parče žutog sira ili dva jajeta dnevno.
