Neće biti dovoljno šećera 2012.
Šećer je ponovo poskupeo ali je, dobro dok ga u radnjama ima, jer ćemo usled manje zasejanih površina sledeće godine imati krizu sa ovom namirnicom.
„Veliki problem je to što u ekonomskoj 2011–2012. godini nećemo proizvesti dovoljno šećera za domaće tržište.Ukupno ćemo, naime imati 320.000 do 330.000 tona šećera jer smo posejali šećernu repu na svega 51.000 ili 52.000 hektara. Od toga će repa sa 4.500 ili 5.000 hektara, a možda i više, otići u Hrvatsku.“, ukazuje Željko Kovaćević iz šećerane „Šajkaška” u Žablju.
Očekuje se prinos od 55 tona šećerne repe po hektaru, odnosno ukupna proizvodnja od oko 2,8 miliona tona. Iz toga ćemo „izvući” 320.000 ili 330.000 tona šećera.
„Za domaće tržište potrebno je 220.000 tona. Međutim, imamo izvoznu kvotu od 180.000 tona i to ćemo morati da poštujemo. Jer, valja imati na umu da u Srbiji posluju i grčke i italijanske šećerane, čije će gazde tražiti da šećer ode tamo, ali svejedno, i da su u pitanju samo domaće, kvota za EU postoji. Ostaje nam, dakle, svega 140.000 tona za domaće potrebe. Građani, međutim, ne treba da brinu da li će šećera biti jer ga, naravno, uvek možemo uvesti, samo je pitanje kakvog i po kojoj ceni. E, o svemu tome bi trebalo da razmisli Vlada, koja očito zanemaruje industriju šećera“, naglašava Kovačević.
Da se naša država maćehinski odnosi prema šećernom sektoru naš sagovornik potkrepljuje podacima da Hrvatska poljoprivrednicima koji proizvode šćernu repu daje subvencije od 500 evra po hektaru, dok naši dobijaju tek 14.000 dinara.
„To je nedopustivo! Nemamo podršku države iako je, recimo, lane naša šećerna industrija ostvarila izvoz vredan 200 miliona evra – ukazuje Kovačević.
Pomenimo i da su Hrvati, koji godišnje proizvedu oko 300.000 tona šećera, dok Srbija uglavnom proizvodi između 400.000 i 450.000 tona, imali iste kvote za izvoz u EU kao mi, ali su im povećane na 217.000 tona. Da bi održali te kvote, kupuju repu gde stignu, pa i kod nas.
A po pravilima EU, kada proizvodite šećer od uvozne repe, to se tretira kao šećer domaće proizvodnje, što Hrvati koriste. Iako će hrvatske šećerane kupiti slatkog korena s oko 5.000 vojvođanskih hektara, s obzirom na tanku ovogodišnju proizvodnju, količine repe bez kojih ćemo ostati nisu zanemarljive.
S time da ćemo dogodine imati problema sa šećerom slaže se i direktor senćanske šećerane „TE-TO” Ljubiša Radenković. On, međutim, očekuje malo povoljniji razvoj situacije jer će šećerane ovu repu platiti bolje nego lane pa bi to moglo nagnati ratare da sledeću proizvodnju zasnuju na više hektara.
„Ugovorena je osnovna cena od četiri dinara kilogram, tako da će neki proizvođači, kada se uračunaju stimulacije, moći da doguraju do 4,5 dinara. Za prošlogodišnju repu dobijali su 2,8 do tri dinara „, podseća Radenković.
Ovih dana je šećer u radnjama dogurao do 120 dinara, a najveći domaći proizvođač „Sunoko” koji je, očito, prekardašio u formiranju najnovijih cena, najavljuje da će ih vratiti za koji dinar. U fabrikama koje su u vlasništvu Italijana i Grka kilogramsko pakovanje je 95 dinara, šećer u džaku je 90 i tako će u dogledno vreme ostati.
Kao jedini razlog za poskupljenje u industrijma šećera navode kretanja na svetskom tržištu. Na evropskom je, kako kažu, tona oko 900 evra.
U trgovinskim lancima je, da podsetimo, šećer prvi put poskupeo polovinom jula dva do tri posto, kada je cena dostigla 106 do 111 dinara za kilogram.
Ubrzo potom, za nedelju dana, usledilo je novo povećanje cena od pet posto. Nove cene najčešće se kreću od 112 do 119 dinara za kilogram.
Ne sme preko 95 dinara
„Maloprodajna cena šećera u trgovinama u Srbiji ne bi trebalo da bude veća od 95 dinara kilogram“, ocenio je analitičar iz Privredne komore Srbije Vojislav Stanković. Maloprodajna cena šećera u trgovinama u Srbiji kreće se od 107 do 120 dinara kilogram dok za litar ulja treba platiti od 140 do 170 dinara.
