Lov na neuhvatljivu “Božiju česticu“ u zamahu
Potraga za Higsovim bozonom je u punom zamahu, a lov na tu dosad neuhvatljivu česticu sada je sužen. Ukoliko Higsov bozon postoji, verovatno ćemo ga otkriti u idućih godinu, dve – rekao nam je dr. Vuko Brigljević, fizičar instituta “Ruđer Bošković” koji se trenutno nalazi u CERN-u (Evropski centar za nuklearna istraživanja) kod Ženeve.
Iz CERN-a su proteklih dana poslate optimističke vesti koje ukazuju na to da bi fizičari mogli biti na tragu Higgsova bozona, hipotetične čestice, koja je ključ za razumevanje mase. Ipak, fizičari ističu kako je zasad preuranjeno govoriti o otkriću Higgsova bozona.
Tu česticu teorijski je još 1964. godine predvideo britanski fizičar Piter Higs. Zbog neuhvatljivosti, nobelovac Leon Lederman nazvao je u šali Higsov bozon “Božjom česticom”.
U lovu na “Božju česticu” učestvuje oko 8000 naučnika iz 80 zemalja sveta, a među njima je dvadesetak Hrvata sa Sveučilišta u Splitu i Instituta “Ruđer Bošković” u Zagrebu. Potraga za “Božjom česticom” jedan je od intelektualno i tehnološki najzahtevnijih naučnih poduhvata današnjice.
Odvija se u sklopu eksperimenata na LHC (Veliki hadronski sudarač), preko pet milijardi evra vrednog naučnog instrumenta. Pomoću LHC-a naučnici pokušavaju rekonstruisati uslove koji su vladali nakon rođenja svemira za koji se smatra da je nastao Velikim praskom (Big bang) pre 13,7 milijardi godina.
LHC je na spektakularan način pušten u pogon 10. septembra 2008. godine. No, desetak dana kasnije usledilo je razočarenje jer je zbog kvara na jednom od supravodljivih magneta, koji se nalaze na dubini od 100 metara u tunelu opsega 27 kilometara, došlo do prekida rada LHC-a. Usledio je popravak stroja koji je stajao 30 miliona eura, a LHC je ponovno počeo s radom u novembru 2009. godine. No, svi eksperimenti u proteklih 1,5 godinu bili su vrlo uspešni.
– LHC sada radi besprekorno o čemu najbolje govori podatak da smo do juna prikupili toliko podataka koliko smo planirali do kraja ove godine – zaključio je Vuko Brigljević.
