Džordž Soroš i Sahit Muja planiraju eksploataciju uglja na Kosovu
Jedan od najvećih finansijskih magnata Džordž Soroš i albanski milijarder iz Njujorka Sahit Muja nameravaju da se udruže da bi eksploatisali rezerve uglja na Kosovu, čija se vrednost procenjuje na više od 300 milijardi dolara, objavio je Vol strit džornal.
Muja i jedan Sorošov agent su prošle godine pet puta bili na Kosovu i pregovarali o unosnim poslovima u sektoru uglja, tvrdi američki list.
Planirano je da kosovske rezerve uglja, koje se procenjuju na više od 15 milijardi tona lignita, budu korišćene kao pogon u termoelektranama koje bi obezbeđivale struju za Kosovo i ceo region.
Nema sumnje da se Muja, kao izvršni direktor kompanije „Albanski minerali“, namerio na kosovske rezerve minerala, koje uključuju i olovo, hrom, cink, zlato, srebro, bakar, nikl i druga prirodna bogatstva, navodi list.
Vlada kosovskog premijera Hašima Tačija je, kako se navodi u tekstu, uverila američku državnu sekretarku Hilari Klinton da će američke korporacije biti glavni uživaoci kosovskog bogatstva u uglju.
Autor tekst se u prilog tome poziva na nekoliko saopštenja Tačijeve vlade i podseća da je Bil Klinton bio predsednik SAD tokom rata na Kosovu.
Glas Rusije takođe se bavi kosovskim ugljem – ruski državni radio je u osvrtu na pisanje američkog lista konsultovao akademika i profesora Geološkog univerziteta u Moskvi Jurija Anistratova, koji ističe da je razrada novih nalazišta uglja perspektivna u pogledu profita i to iz više razloga.
Anistratov ukazuje da je ugalj kao energent ekonomski isplativiji od nafte i gasa, a – uz novu tehnologiju – i ekološki prihvatljiviji.
„Potrebe za energetskim izvorima ipak će dovesti do uvećanja eksploatacije uglja. Već postoje i ekološki prihvatljivi načini njegove prerade i transporta. Između ostalog, mnogo uglja se vadi i koristi u ekološki uzornoj Australiji“, objasnio je Anistratov.
Kad je reč o kosovskim rezervama, Anistratov kaže:
„Tragična sudbina ove srpske pokrajine još jednom potvrđuje žalosnu zakonitost: u savremenom svetu prirodna bogatstva često su prokletstvo za zemlju koja ih poseduje. Krvavi dijamanti iz Afrike, krvava nafta na Bliskom Istoku, a sada i krvavi ugalj sa Kosova“, kaže Anistratov.
