Prostitucija u Srbiji: Zakon čuva mušterije

Prostitutke se kažnjavaju zatvorom do mesec dana, a krivično odgovara samo makro zbog podvođenja. Legalizacija dovodi do porasta žrtava trafikinga


Čak i ako se klupko balkanskog lanca elitne prostitucije razmota i pokrene bilo kakva istraga u Srbiji, na optuženičkoj klupi mogao bi da se nađe samo neki domaći Nebojša Perunović Panča, ali ne i prostitutke ili klijenti. Jer, prema srpskom Krivičnom zakoniku, krivično delo je samo podvođenje, ali ne i davanje i pružanje seksualnih usluga.

Suđenje hrvatskom fizioterapeutu Nebojši Perunoviću za organizovanje lanca prostitucije zahuktaće se u septembru, ali, pošto će biti zatvoreno, može se samo nagađati ko će se pojaviti na klupi za svedoke. Pored hrvatskih ministara i javnih ličnosti, od mušterija koje će morati da daju iskaze biće, navodno, i srpski biznismeni. Jer, razbijena mreža prostitucije u Zagrebu i na hrvatskom primorju pokrivala je, navodno, i Beograd i crnogorsku obalu.

U domaćem krivičnom zakoniku kao krivično delo pominje se samo posredovanje u prostituciji, ali ne i pružanje usluga. Prodaja tela tretira se kao prekršaj, odnosno remećenje javnog reda i mira, i za to je predviđen zatvor do mesec dana, plus novčana kazna – kaže profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Goran Ilić.

On dodaje da je prekršaj i ustupanje prostorija za bavljenje prostitucijom, za koje je zaprećena kazna takođe do 30 dana, ako je prostitutka punoletna, odnosno do 60, ako je maloletna.

– Oni koji koriste seksualne usluge ne mogu da odgovaraju ni prekršajno ni krivično – napominje Ilić.

Međutim, prema njegovom mišljenju, to nije dobro rešenje, jer se u skandinavskim zemljama pokazalo da se najefikasniji rezultati u borbi protiv prostitucije postižu paralelnim gonjenjem makroa i mušterija. I dok su u Srbiji sve glasniji pozivi da se prostitucija legalizuje, uz obrazloženja da bi se veliki novac iz sive zone preselio u legalne tokove, da bi država naplaćivala porez, a ”dame” imale bolju zdravstvenu i policijsku zaštitu i pravo na penziju, Ilić tvrdi da su evropska istraživanja pokazala suprotne rezultate.

– Švedska je podvođenje i korišćenje seksualnih usluga inkriminisala kao krivično delo 1999. i dobila sjajne rezultate – pao je nivo i korisnika i davalaca usluga. U Holandiji i Nemačkoj, koje su legalizovale prostituciju, stvari su posle toga krenule nagore. Ne da se broj prostitutki povećao, nego su ove zemlje, kako je pokazao izveštaj francuske parlamentarne komisije od pre pola godine, postale meka za trgovinu belim robljem – objašnjava Ilić.

Tako je broj registrovanih prostitutki u Nemačkoj premašio 400.000, dok ih je u Francuskoj nešto više od 20.000! Nemačka je prostituciju legalizovala pred Svetsko prvenstvo u fudbalu 2006, kada su u nju počele da doleze devojke iz celog sveta, posebno iz bivših sovjetskih republika i Afrike. Sumnja se da je većina njih žrtva trafikinga.

– Država mora da ima na umu da su najranjivije one koje nude usluge na ulici, i one, bez obzira na legalizaciju, i dalje ostaju u sivoj zoni, makroi ih maltretiraju, nemaju zdravstvenu, ni socijalnu zaštitu, niti plaćaju porez. A njih je najviše. Zato legalizacija nije dobro rešenje, i pravi je trenutak da se sada, kada se rade izmene Krivičnog zakonika, u njega ugradi i korišćenje seksualnih usluga kao krivično delo – predlaže Ilić.
 
Makroima do deset godina
 
Prema Krivičnom zakoniku Srbije, onaj ko naredi ili podstiče drugog na prostituciju ili učestvuje u predaji nekog lica drugome radi vršenja prostitucije, ili ko putem medija propagira i reklamira prostituciju, kazniće se novčanom kaznom i kaznom zatvora od pet meseci do pet godina. Ako je delo izvršeno prema maloletniku, kazniće se novčanom kaznom plus zatvorom od jedne do 10 godina.