Trećina Srbije ne vozi automobile
Ukupna potrošnja goriva u Srbiji opala je za 20 odsto u poređenju sa potrošnjom u istom periodu prošle godine. Na to su najviše uticale ekonomska kriza i visina akciza koja nikome ne odgovara, a najmanje privredi.
To tvrdi Miroslav Velicki, predsednik Skupštine Udruženja benzinskih stanica Srbije i dodaje:
– Ukupna potrošnja je opala 20 odsto, a ako izostavimo prevoz, transport i komercijalnu potrošnju, pad potrošnje ide i do 40 odsto. U provinciji i svim manjim gradovima je to posebno osetno i ljudi mnogo manje voze automobile, a manje se vozi i na ulicama Novog Sada, Niša i Beograda. Ako cena benzina i dizela, koja je odlučujuća, nastavi da raste, može se očekivati još veći pad potrošnje. Ovako visoka cena ne odgovara nikome osim državi koja visokim akcizama puni budžet. Akcize moraju da budu niže jer se toliko opterećenje cene nafte jako loše odražava na privredu.
Po gorivo preko granice
Krajem juna u Srbiji su počele da važe jednake akcize na sve benzine i dizel goriva, čime je namet na domaći BMB 95 povećan za 4,5 dinara, a za dizel D2 – dva dinara.
Milan Rakić iz Udruženja vlasnika privatnih benzinskih stanica Srbije podseća da se u Srbiji pre dve godine za 1.000 dinara moglo kupiti 20 litara dizela, a danas duplo manje jer je kupovna moć ista, a cena goriva je enormno skočila. Kao najveći problem ističe upravo visinu akciza.
– Najveći problem su nezakonite izmene i dopune zakona o akcizama, zbog čega se visina akciza određuje paušalno i odokativno. To je začaran krug u koji su nas uveli Vlada i Ministarstvo finansija vođenjem pogrešne politike u energetskom sektoru. Visoka cena goriva smanjila je njegovu potrošnju, svi su destimulisani, a najviše je zbog toga ugrožena poljoprivreda jer je zbog visoke cene energenata svaka proizvodnja neisplativa.
To povlači šverc i ljudi se snalaze odlazeći u prekograničnu kupovinu goriva. Posljednjih šest meseci situacija je apsurdna jer, dok cena sirove nafte na svetskom tržištu pada ili stagnira, u Srbiji cena goriva na pumpama rastu – objašnjava Rakić.
NIS-u ide dobro
Pressu je i u NIS-u potvrđeno da je, prema rezultatima u prva tri meseca ove godine, ukupan obim prodaje naftnih derivata pao za sedam odsto u poređenju sa pokazateljima u 2010. godini, ali da je NIS uspio da za osam odsto poveća obim maloprodaje.
– Tržišni uslovi u kojima NIS posluje nisu nimalo laki, budući da je prisutno stalno smanjenje obima srpskog tržišta derivata za oko tri do četiri odsto i cena sirove nafte ima tendenciju rasta, što za sobom povlači i cene derivata. Povećanje obima maloprodaje isključivo je rezultat rada na povećanju efikasnosti tog pravca poslovanja, započetog još prošle godine. U centru pažnje kompanije za 2011. godinu je razvoj prodaje. U skladu s tim sprovodimo program modernizacije mreže benzinskih stanica koji predviđa izgradnju i rekonstrukciju skoro 50 maloprodajnih objekata, nastavljamo da opremamo naše maloprodajne mreže uređajima za TNG i do kraja godine predviđena su 34 objekta – kažu u ovom preduzeću.
