Kifla košta kao vekna

U većini privatnih pekara proizvodi i dalje „drže“ visoke cene. Pojeftinjenje brašna nije uticalo na cenu peciva


Pad cena brašna, koje je za poslednja tri meseca pojeftinilo čak za četvrtinu, i uslovilo da standardna vekna belog hleba pojeftini za 15 odsto, nije se u privatnim pekarama širom zemlje odrazilo i na niže cene peciva. Jer, i kada ima realnih osnova, cene nisu elastične i teško idu „na dole“, što nije pravilo u obrnutom slučaju.

Krajem prošle godine, kada je naglo skočila cena brašna, kifle, đevreci, perece i kroasani poskupeli su u pojedinim pekarama od 10 do 25 odsto.

– Kada nešto jednom poskupi, bar prema našem iskustvu, teško pojeftinjuje – kažu u STR „Miša“. – Kod nas se za sada ništa nije promenilo, pored peciva, dobili smo i fakture za hleb po staroj, višoj ceni od 54 dinara, jer se čeka da prođe osam dana od objavljivanja Uredbe u „Službenom glasniku“.

U većini domaćih pekara obične kifle, koje teže od 50 do 80 grama, najčešće koštaju od 20 do 30 dinara, isto kao i pogačice ili perece. Za đevrek valja izdvojiti od 25 do 40 dinara. Kroasani, od 80 do 120 grama, zavisno da li su prazni ili punjeni koštaju od 40 do 60 dinara, koliko valja izdvojiti i za veknu belog hleba!

U Uniji privatnih pekara Srbije to objašnjavaju činjenicom da su cene peciva šarolike i zavise od kvaliteta, ponude, tražnje i samog regiona.

– Istina, pojeftinilo je brašno, ali su svi drugi fiksni troškovi u pekarskoj proizvodnji, od energenata, aditiva, namaza značajno narasli – kaže Zoran Pralica, predsednik Unije privatnih pekara Srbije, tako da sada ne može biti nekog značajnijeg uticaja na cene peciva.

Pojedini pekari se rukovode prema stanju na tržištu, što znači da koriguju cenovnike samo za peciva koja imaju prođu.
 
Isplativo


Pecivo je na našem tržištu oduvek donosilo dobru zaradu, posebno u gradskim zonama, što potvrđuju i pekare na gotovo svakom koraku. Kada je reč o strukturi proizvodnje hleba i peciva, u malim mestima i seoskim sredinama, taj odnos je 80 prema 20, u korist vekni. Ali u gradovima i urbanijim sredinama ta srazmera je obrnuta. Tek petina ukupne proizvodnje „odlazi“ na mešenje hleba.