Klimaks „trese“ već u tridesetim

Dugogodišnje zračenje, hemikalije koje se unose hranom i moderan, užurbani stil života, uticali su na to da sve više žena u Srbiji ulazi u menopauzu pre četrdesete godine. Srbija je tako postala zemlja koja u Evropi ima najveći broj žena sa ovim problemom prema broju stanovnika. Biološki sat žene koja u tridesetim uđe u klimaks, „otišao“ je čitavih dvadeset godina unapred!

Na ovo, u intervjuu za „Novosti“ upozorava profesor dr Svetlana Vujović, internista endokrinolog Klinike za endokrinologiju KCS, član Evropskog borda za menopauzu i predsednica multidisciplinarnog udruženja za menopauzu Srbije. Njena najmlađa pacijentkinja u menopauzi je već od 16. godine.

Da li to znači da se promenilo nepisano pravilo da „kad je majka izgubila menstruaciju i kćerka će“?


– Nasleđivanje ide na taj način, ali se kod ćerke gubitak menstruacije javlja nekoliko godina ranije. Kćerka može sistem menstruiranja da nasledi i od baka i tetki po očevoj liniji.

* Kada je žena sasvim sigurno ušla u menopauzu?


– Menopauza je starosni prestanak menstruacije koji se javlja godinu dana posle poslednje menstruacije. Tek tada može da se kaže da je žena ušla u menopauzu. Menopauza je prirodno stanje, nije bolest. Ali, od momenta kad prestane menstruacija počinju destruktivni procesi u organizmu žene koji je vode ka propadanju organizma. Svetska zdravstvena organizacija postavila je cilj lekarima da obezbedimo kvalitetan život i muškarcima i ženama i posle pedesete.

* Šta se to dešava u menopauzi što uništava tkiva?


– Prvo, nizak nivo estrogena. Estrogeni su ženski polni hormoni bez kojih žena nije žena u pravom smislu reči. Bez njega žena može da živi, ali ne kvalitetno. Kada dođe do pada estrogena što se događa u menopauzi, onda dolazi do promena u celom telu.

* Na koje sisteme najviše utiče pad estrogena?


– Te promene se dešavaju po celom telu, jer estrogeni deluju na receptore koji se nalaze na krvnim sudovima. Pošto su krvni sudovi svuda u našem telu tako i efekti pada estrogena se osećaju u celom organizmu. Zamislite samo kakve posledice izaziva pad estrogena u mozgu, čije dve trećine čine upravo krvni sudovi.

* Kakve su posledice?


– Najčešće razdražljivost, nervoza, plačljivost, preosetljivost, česte promene raspoloženja, loša koncentracija, nesanica, talasi vrućine, smanjena seksualna želja. Takva žena nije sposobna normalno da funkcioniše ni na poslu, ni u porodici.

* Da li pad estrogena može da dovede do nekih oboljenja?


– Počinju bolovi u kostima, mišićima, zglobovima, kasnije i osteoporoza, odnosno smanjenja kostne gustine i zbog toga veća je mogućnost preloma kostiju. Dalje, dolazi do promena na krvnim sudovima, koji ubrzano stare, ateroskleroza brzo napreduje, dovodi do sužavanja krvnih sudova i zbog toga do varijacija u visini krvnog pritiska. Zbog toga neke žene koje nikad nisu imale visok pritisak, odjednom imaju oscilacije. Dolazi do povećanja masnoća u krvi koji se deponuju zidovima krvnih sudova pa se još više sužavaju. Žena onda ima veće šanse da dobije infarkt. Menopauza je nezavisan faktor rizika za kardiovaskularne bolesti, infarkt i smrt.

* Pored ovih bolesti, koje još specifične promene mogu da se jave?


– Dolazi do promena na koži i sluzokožama. Koža je suva, vaginalna sluzokoža ima promenjenu kiselost, pa su česte bakterijske infekcije. Zbog pada estrogena smanjena je seksualna želja, a zbog smanjenja vlažnosti vagine, dolazi do bolnih odnosa. To dovodi do toga da žena više uopšte nema seksualnu želju, udaljava se od partnera i kvari do tada dobre partnerske odnose.

* Pošto je za sve te tegobe kriv nedostatak estrogena, kako se on, onda, nadoknađuje?


– Hormonskom terapijom obezbeđuje se kvalitetan život žene. Neke žene imaju manje simptome i lakše im je. Dok, neke žena imaju jake simptome i ne mogu same da preguraju čitav taj proces, upadaju i u depresiju.

* Šta treba da uradi žena koja prepoznaje kod sebe ove tegobe?


– Da se javi lekaru opšte prakse koji će da prepozna probleme. Ne može on da kaže to je normalno, trpite. Ne živimo u srednjem veku da trpimo. Žena skoro pola života provodi u periodu bez estrogena, a to onda ne može da bude kvalitetan život. Endokrinolog treba da vidi kakvi su hormoni. Evropski bord svake godine daje preporuke kojih treba da se drže svi lekari u Evropi. U svetu hormona stvari se jako se brzo menjaju.

* Šta se to promenilo u tretiranju menopauze?


– Menjaju se vrste hormonskih preparata, sintetišu se mnogo čistiji preparati, prirodni, kao oni koje žena ima iz svojih jajnika.

* Da li svaka žena treba da dobije hormonsku terapiju?


– Prvo treba isključiti kontraindikacije za primenu hormonske terapije u menopauzi. A to su karcinom bilo kog organa, otkazivanje u radu jetre i bubrega, trudnoća. Zatim, tromboflebitis, retka bolest porfirija, i jedan redak tumor mozga. Postoje i stanja kada ne može da se da bilo koja terapija, kao što je gojaznost, koja je i najveći faktor rizika za nastanak karcinoma dojke. Dvadeset puta više žena koje su gojazne oboli od karcinoma dojke nego od onih koje uzimaju hormonsku terapiju. Kamen u žučnoj kesi, takođe, traži drugi pristup u terapiji, zatim ako žena ima miome, displazne dobroćudne promene u dojkama…

* Koliko dugo treba da se uzimaju hormoni?


– Terapiju treba uvesti čim počnu tegobe i uvesti kontrolu na šest meseci. Važno je početi sa terapijom odmah, ne čekati pet ili deset godina u menopauzi. Terapija se uzima do 55. godine, s time što se izazivaju redovne menstruacije. Pojava menstruacije je znak da je žena u odličnom stanju. U 55. godini se prestaje kratko, na tri meseca, proverava se da li žena ima simptome, i odlučuje se o daljem tretmanu. Ako se jave izraženi simptomi, što je moguće, onda se daju niže doze od prethodnih i režimi koji ne izazivaju menstruaciju, sve do 60. godine. Posle tog perioda praktikuje se da se daje tek poneka doza radi održavanja stanja.

* Koji je vaš savet ženama?


– Svaka žena, devojka, koja je imala uredne menstruacije, a koje su prestale, obavezno treba da se javi endokrinologu da utvrdi šta je razlog izostanka menstruacije. Redovna menstruacija je uvek znak da je zdravstveno stanje žene zadovoljavajuće, i sa 18 godina i sa 55. I važno je da žena ima normalnu telesnu težinu, nikako ne sme da bude gojazna.

Iz krvi se vidi sve


* Koje analize treba uraditi pri ulasku u menopauzu?


– Treba izvaditi krv za osnovne analize i hormone. Po tome se potvrđuje da li se radi o menopauzi ili o nekom drugom poremećaju. Zatim, uraditi internistički ginekološki pregled i ultrazvučni pregled dojki, stomaka i male karlice. Poželjno je da se uradi snimanje gustine kostiju da se vidi u kakvom su stanju kosti.

Strah od hormona



* Kod žena ipak preovladava veliki strah od uzimanja hormona?


– Terapija je samo nadoknada nepostojećeg hormona koji je počeo da nestaje ulaskom u menopauzu. Pod terapijom svi simptomi se potpuno povlače, kao da nisu ni postojali. Takođe, postoji i zabluda da hormonska terapija izaziva rak. Žene koje dobijaju karcinom dojke najčešće su starije od 60 godina i nikada nisu primale hormonsku terapiju, i u vreme dobijanja karcinoma imaju najniže estrogene u krvi koje su ikada u životu imale. Da estrogeni izazivaju karcinom dojke, najviše bi ga imale trudnice.