Zelena arhitektura u Srbiji
Piše: Milan Lukić
U Srbiji je uspostavljena jedinstvena baza podataka ekoloških građevinskih materijala, a u najavi je i gradnja „zelenih objekata“ koje će finansirati strani investitori. Stručnjaci iz ove oblasti očekuju i da država preduzme mere koje će stimulisati „zelenu gradnju“ i energetske uštede, što je dugoročno mnogo jeftinije od izgradnje novih elektrana.
Nedavno je Udruženje inženjera konsultanata Srbije (ACES) aktiviralo vebsajt koji predstavlja jedinstvenu online bazu podataka ekoloških građevinskih materijala u Srbiji – Zelenu bazu / GreenBase.
Kako objašnjava Andrea Šehić, izvršna direktorka ACES-a, metodologija za evaluaciju zelenih proizvoda prikazanih u ovoj bazi zasniva se na njihovoj proceni životnog i upotrebnog ciklusa. Kriterijumi koje proizvodi moraju da ispune su da omogućavaju energetski efikasnu gradnju, da nisu štetni po zdravlje stanara zgrade, da sirovine koje se koriste u procesu njihove proizvodnje ne potiču od ugroženih vrsta i da tokom proizvodnog procesa nije korišćena prevelika količina električne energije.
Prednosti arhitekture zasnovane na zelenim principima nisu i ne treba da budu vidne. “Upravo vidne razlike i ograničen komfor odbijali su godinama investitore i korisnike od ovih ‘posebnih’ pristupa u arhitektonskom projektovanju“, ističe Milica Jovanović Popović, profesorka arhitekture na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, koji je i licencirani regulator podataka zelene baze.
“Prve, uglavnom stambene zgrade, izgrađene sedamdesetih godina i više su bile eksperimenti, zahtevale su puno odricanja i angažovanja korisnika. Savremene zgrade građene po ekološkim principima danas se ne razlikuju po nivou komfora, a uglavnom ni po izgledu u odnosu na klasične – ali se razlikuju po načinu projektovanja“. Naša sagovornica napominje i da su ulaganja veća od uobičajenih, ali kada se razmatra cena treba imati u vidu i druge vrednosti kao što su uticaj na okolinu, životni ciklus zgrade i ušteda energije. „Tek kada se uzmu u obzir ovi i još mnogi drugi parametri može se govoriti o vrednosti zelene arhitekture.”
Šta je isplativije?
Zelena zgrada može ali ne mora biti skuplja u fazi građenja, kaže Ana Radivojević, profesorka na beogradskom Fakultetu arhitekture. Ali ono što definitivno jeste njena prednost su znatno povoljniji finansijski uslovi eksploatacije i održavanja. „„Ljudi, pre svega, treba da shvate da je uspešno rešavanje pitanja energetske efikasnosti finansijski korisno”, smatra i Milenko Milinković, svetski priznati inženjer u ekološkom građevinarstvu. On je i vlasnik više „zelenih” patenata, kao i konstruktor renomiranih ferocementnih „štedljivih” objekata. „Tokom životnog veka objekta utroši se višestruko više energije u poređenju sa cenom njegove izgradnje.”
Prosečna potrošnja energije za grejanje zgrada u Srbiji je oko 200 kwh/m2 godišnje, a u Evropi je to nešto preko 100 kwh/m2. Milinkovićeve školske sportske sale utroše ispod 40 kwh/m2 a solarna kuća s njegovim MC patentom oko 20 kwh/m2 godišnje. „Ako je prosečna cena kwh 5 euro centi to znači da za svaki kvadratni metar ove sale uštede 8 evra godišnje.”
Od ukupne svetske potrošnje energije 40% se utroši u zgradama. Po nekim podacima u Srbiji je to preko 50%. Kada bi tu potrošnju sveli na evropski nivo, dakle, prepolovili je, u energetskom bilansu Srbije pojavio bi se suficit od 25% sadašnje proizvodnje energije. Potrebna sredstva da se sistemskim državnim merama potrošnja u zgradama smanji za polovinu je značajno jeftinije rešenje od izgradnje novih elektrana tog kapaciteta, mišljenja je Milinković.
Da bi se ostvarilo smanjenje potrošnje treba stimulisati one koji ostvaruju uštedu a sankcionisati sve koji to ne čine – plaćanjem tržišne cene stvarno utrošene energije. „U mnogim zemljama nemoguće je dobiti građevinsku dozvolu ako projektovana zgrada nema takozvani energetski pasoš i ne zadovolji propisane standarde energetske efikasnosti.
Upotrebna dozvola dobija se samo ako termovizijska merenja potvrde da se gradilo u skladu sa tim standardima. Kod nas, nažalost, mnogi novi objekti ni približno ne zadovoljavaju dozvoljene toplotne gubitke”, tvrdi on. Primenom usvojenih propisa i administrativnim merama investitori bi bili primorani da vode računa o energetskoj efikasnosti. “Merenje stvarne potrošnje utrošene energije i plaćanje po tržišnim cenama bili bi izvrstan ekonomski instrument i korektiv za investitore, jer će kupci, tada, itekako voditi računa da li kupuju stan sa malom ili velikom energetskom potrošnjom”.
Opipljive prednosti
Prednosti zelenog građevinarstva su veoma merljive i opipljive, mišljenja je Goran Kovačević iz USAID-ovog projekta COMPETE, koji je pomogao realizaciju Zelene baze. „Zgrade bilo kojeg tipa najveći su izvor ugljen dioksida koji se ispušta u atmosferu – čak oko 40%. Zatim, u zgradama se potroši oko 70% električne energije i oko 15% vode od ukupne potrošnje.“ Sa druge strane, sva istraživanja ukazuju da zelene zgrade štede od 25 do 50% potrošnje energije, oko 40% vode i 70% čvrstog otpada. Uz to, dodaje naš sagovornik, zelene zgrade imaju veću vrednost prilikom prodaje ili izdavanja, a pored utroška vode i energije smanjuju i operativne troškove za 10%.
U Srbiji se najavljuje gradnja „zelenih objekata“ (nova Ambasada SAD, IT Park Inđiji i zgrada Intesa banke na Novom Beogradu), koju će finansirati inostrani investitori – strani proizvođači građevinskih proizvoda – pre svega u okviru svojih programa društvene odgovornosti. Oni učestvuju na globalnom zelenom tržištu, a tu su i naše kompanije i proizvođači koji imaju pristup stranim tržištima. Napokon, i akademski sektor, koji predstavlja veliko ali često izolovano ostrvo znanja o zelenom građevinarstvu.
Da li ste videli kockaste ženske grudi?
„Razvijamo i rešenja kojima bi naši objekti u Srbiji bili prvi primeri održive gradnje, opremljeni foto-električnim panelima za proizvodnju struje. Na dobrom smo putu i da nađemo investitora za svoj prvi objekat održive gradnje i to čak u kategoriji „energy +“, najavljuje Miodrag Milinković. „Koenergetske potrebe obezbedili bi iz obnovljivih izvora: sunčeve i geotermalne energije. Kada se te osobine materijala iskombinuju sa sfernim i lučnim oblikom, dobijaju se objekti izuzetne otpornosti na zemljotrese i olujne vetrove.Sa druge strane, strukture forme polulopte, polucilindra, spadaju u prirodne oblike.
Priroda ne poznaje, danas ustaljene, kockaste forme zgrada. Da li ste ikada videli kockaste ženske grudi?
Kada se zna da Sunce na teritoriji Srbije emituje godišnje preko 1400 kWh/ m2 , onda je ignorisnje te činjenice čisto bogohuljenje. Sa danas dostupnom opremom uz montažu 4 do 8 m2 solarnih kolektora možete 80% potrebne energije za grejanje vode za prosečno domaćinstvo obezbediti iz sunčeve energije. U zavisnosti od izbora opreme uložena investicija se isplati za 3 do 5 godina, pri čemu bi masovno korišćenje doprinelo značajnom relaksiranjuelektroenergetskog sistema Srbije“.
