Interesantne činjenice o kafi
Misli se da je kafa otkrivena 850. godine. Ovo je po legendi pastira Kaldija iz Etiopije koji je primetio da njegove koze postaju jako energične nakon što pojedu misteriozna zrna. Čak je i Kaldi sam probao zrna kafe i primetio sopstvenu promenu u ponašanju.
Godine 1100. prva drva kafe su kultivisana na Arapskom poluostrvu. Tokom ove ere, kafa je pripremana tako što je prvo pečena, a zatim kuvana u vodi. Ovaj metod je doveo do pića zvanog ’’Qahwa’’ – arapski naziv za piće napravljeno od biljaka.
U 1475. godini prva prodavnica kafe je otvorena u Konstantinopolju. Uspeh kafe je doveo do otvaranja još dve prodavnice u istom regionu do 1554. godine.
Godine 1600. kafa je konačno došla u Evropu preko Venecije.
U Novi Svet, Ameriku kako je danas zovemo, kafa je poslata 1607. godine, od strane kapetana Džon Smita, osnivača Virdžinije. S druge strane, neki kanadski izvori kažu kako je kafa stigla u severnu Ameriku još tokom kolonizacije Kanade.
Godine 1683. prvi kafić je otvoren u Beču nakon poraza turske armije, koja je navodno ostavila džakove kafe za sobom.
Kralj Luj od Francuske je 1713. godine je pio kafu i po legendi je prvi koji je koristio šećer kao dodatak kafi.
Godine 1822. prvi prototip mašine za kafu je napravljen u Francuskoj.
Kaffeklatsch, ili popodnevna kafa, od 1900. godine, postaje ustaljeni ritual sofisticirane klase u Nemačkoj.
Godine 1905. prva espreso mašina je proizvedena u Italiji, kao rezultat patenta Luiđi Bezera.
Nescafe-ov izum, instant kafa, 1938. godine je ugledala svetlost dana.
Do 1995. godine kafa je postala najpopularnije piće.
Više od 400 milijardi šoljica kafe se konzumira svake godine. Jedino drugo dobro široke potrošnje koje se toliko troši je nafta. Uspeh kafe se pripisuje muslimanima, jer im je alkohol zabranjen, pa je kafa postala piće izbora i proširila se iz islamskog sveta u Evropu.
Crna kafa, espreso, bez šećera ne sadrži nijednu kaloriju.
